naredba

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /nǎːredba/
• Hifenacija: na‧red‧ba

Imenica

náredba f (ćirilica на́редба)

Značenja:

1. rešenje vlasti, zahtev da se nešto učini, ono što je neko namerio da učini, rezultat dogovora

Sinonimi:

1. zapovest, naređenje, zapoved, komanda, propis, umišljaj, namera, determinacija, opredeljenje, promišljaj, zaključak, rešenje, volja, cilj, plan, ret. namisao ret., aspiracija, naum, smer ret., zamisao, namera, nastojanje, pretenzija, smeranje, teženje, primisao, intencija, promišljaj, težnja, ambicija, prohtev, ideal, stremljenje, nakana, htenje, kombinacija, želja, volja, cilj, plan, namisao ret., aspiracija, naum, smer ret., zamisao, namera, nastojanje, pretenzija, smeranje, teženje, primisao, intencija, promišljaj, težnja, ambicija, prohtev, ideal, stremljenje, nakana, htenje, kombinacija, želja, akt, rezolucija suž., rešenje suž., struč. dispozicija struč., odredba suž., verman, deciziva ret., presuda suž., dekret, direktiva suž., naputak, uputa, zapoved, edikt suž., proglas, dispozitiv struč., ferman, uredba suž., nalog suž., naredba, ukaz, diktat, naređenje, spis, propis suž., zaključak, izbor

Deklinacija

    deklinacija imenice naredba

	jednina	množina
nominativ	naredba	naredbe
genitiv	naredbe	naredaba / naredba / naredbi
dativ	naredbi	naredbama
akuzativ	naredbu	naredbe
vokativ	naredbo	naredbe
lokativ	naredbi	naredbama
instrumental	naredbom	naredbama

Reference

• „naredba” u Hrvatskom jezičnom portalu