Горењска

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Горењска
Држава  Словенија
Површина
 - Укупна 2137 км²[1]
Становништво (2013.)
 - Подручје утјецаја 203 984[1]
 - Густоћа подручја утјецаја 95.5 стан./км²[1]
Временска зона УТЦ+1 (УТЦ+2)
Карта
Позиција Горењске на карти Словеније
Позиција Горењске на карти Словеније

Позиција Горењске на карти Словеније

Горењска је планинско алпско подручје уз горњи ток ријеке Саве у Словенији, сјеверно и сјеверозападно од Љубљане. Током хисторије је заједно с Долењском и Нотрањском припадала Крањској, а данас фигурира као неслужбена покрајина.

Географске карактеристике

[уреди | уреди извор]

Горењска има површину од 2137 км² и 203 984 становника[1], смјестила се између слива Соче на западу, слива Драве на сјеверу, слива Савиње на истоку, те посавског горја и Љубљане на југу. Обухваћа горје Караванки, западну, камнишку страну Камнишко-савињских Алпи, те источни дио Јулијских Алпи. Језгру Горењске представља 300 до 500 метара висока Љубљанска котлина, која се протеже од Љубљане до Жировнице и Бледа.

Већи су градови Крањ, Јесенице, Тржич, Шкофја Лока, Камник, Домжале и Медводе.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Горењска спада међу најразвијеније дијелове Словеније са снажном и разноврсном индустријом, обртом и туризмом, како љетним, тако и зимским. У индустрији превладавају три гране: производња електричних стројева и апарата, производња завршних дрвних производа, те метално прерађивачка индустрија.

Особито је развијено сточарство те искориштавање шума. Горењска се простире на 10,5 % укупне површине Словеније, а садржи 6,4 % све обрађене земље у Словенији, те 7,6 % пољопривредног земљишта, 12,4 % шума и чак 20,7 посто неплодног тла. Пољопривредно земљиште заузима укупно 62.231 ха, од чега је 11.922 ха њива и вртова, 1.887 ха воћњака, 48.205 ха травњака и пашњака. Велики дио пољопривредног земљишта у горском је и планинском подручју.

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Словениа: Административе Дивисион” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 19. 04. 2014. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]