Горењска
Горењска
| |
---|---|
Држава | Словенија |
Површина | |
- Укупна | 2137 км²[1] |
Становништво (2013.) | |
- Подручје утјецаја | 203 984[1] |
- Густоћа подручја утјецаја | 95.5 стан./км²[1] |
Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
Карта | |
Позиција Горењске на карти Словеније |
Горењска је планинско алпско подручје уз горњи ток ријеке Саве у Словенији, сјеверно и сјеверозападно од Љубљане. Током хисторије је заједно с Долењском и Нотрањском припадала Крањској, а данас фигурира као неслужбена покрајина.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Горењска има површину од 2137 км² и 203 984 становника[1], смјестила се између слива Соче на западу, слива Драве на сјеверу, слива Савиње на истоку, те посавског горја и Љубљане на југу. Обухваћа горје Караванки, западну, камнишку страну Камнишко-савињских Алпи, те источни дио Јулијских Алпи. Језгру Горењске представља 300 до 500 метара висока Љубљанска котлина, која се протеже од Љубљане до Жировнице и Бледа.
Већи су градови Крањ, Јесенице, Тржич, Шкофја Лока, Камник, Домжале и Медводе.
Привреда
[уреди | уреди извор]Горењска спада међу најразвијеније дијелове Словеније са снажном и разноврсном индустријом, обртом и туризмом, како љетним, тако и зимским. У индустрији превладавају три гране: производња електричних стројева и апарата, производња завршних дрвних производа, те метално прерађивачка индустрија.
Особито је развијено сточарство те искориштавање шума. Горењска се простире на 10,5 % укупне површине Словеније, а садржи 6,4 % све обрађене земље у Словенији, те 7,6 % пољопривредног земљишта, 12,4 % шума и чак 20,7 посто неплодног тла. Пољопривредно земљиште заузима укупно 62.231 ха, од чега је 11.922 ха њива и вртова, 1.887 ха воћњака, 48.205 ха травњака и пашњака. Велики дио пољопривредног земљишта у горском је и планинском подручју.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Словениа: Административе Дивисион” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 19. 04. 2014.