Prijeđi na sadržaj

1689

Izvor: Wikipedija
Ovo je članak o godini 1689.
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 16. vijek17. vijek18. vijek
Decenija: 1650-e  1660-e  1670-e  – 1680-e –  1690-e  1700-e  1710-e
Godine: 1686 1687 168816891690 1691 1692
1689. po kalendarima
Gregorijanski 1689. (MDCLXXXIX)
Ab urbe condita 2442.
Islamski 1100–1101.
Iranski 1067–1068.
Hebrejski 5449–5450.
Bizantski 7197–7198.
Koptski 1405–1406.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 1744–1745.
Shaka Samvat 1611–1612.
Kali Yuga 4790–4791.
Kineski
Kontinualno 4325–4326.
60 godina Yin Zemlja Zmija
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11689.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1689 (MDCLXXXIX) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u utorak po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.


Događaji

[uredi | uredi kod]

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

[uredi | uredi kod]
Mary II i William III, zajednički vladari Engleske
  • 8. 2. - U Beč stigli osmanski pregovarači, Zulfikar-efendi i Aleksandar Mavrokordato - bez rezultata. Mletački predstavnici krajem marta tražili, između ostalog, svu teritoriju između Obrovca i reke Bojane[1].
  • 14. 2. - Luj XIV objavio rat Austriji[2] (od jesenas ratuje na Rajni), Car Leopold I. će objaviti Reichskrieg protiv Francuske.
  • februar - Moguli zarobili Sambhajija, vladara Marati - sledećeg meseca pogubljen.
  • februar - U Dubrovnik stiglo 60 austrijskih vojnika, Hrvata iz Bakra[3].
  • 23. 2. (13. 2. po j.k.) - Slavna revolucija: nakon što je engleski parlament našao da je presto upražnjen Jamesovim odlaskom iz zemlje, kruna je data zajedničkim vladarima, holandskom stadtholderu Vilimu III (do 1702) i Mary II (do 1694); krunisani su 11/21. aprila.
  • 2. 3. - Francuzi (de Tessé) zapalili Heidelberg, četiri dana kasnije Montclar srušio Mannheim.
  • 12. 3. - Turci napadali Požegu, Luka Ibrišimović spasao grad[4].
  • 22. 3. (12. 3. po j.k.) - Zbačeni James II se iskrcao u Irskoj uz francusku pomoć - počinje Williamov rat u Irskoj.
  • mart-april - Pobuna Srba u Starom Vlahu (knezovi Raškovići) - Mojsije Rašković potukao Turke kod Sjenice, napadnut Novi Pazar, ubijeno "nekoliko stotina" Turaka, grad spaljen. Turci kasnije razbili Srbe, ali ovi spalili kopaoničko rudište Lisina[5].

April/Travanj – Jun/Lipanj

[uredi | uredi kod]
Speyerska katedrala 1650.
  • 31. 5. - 4. 6. - Francuzi uništili Oppenheim, Worms, Speyer i Bingen (uništeno preko 20 gradova i brojna sela u Palatinatu). Opljačkani carski grobovi u Speyerskoj katedrali.
  • 9. 6. - Ludvig Badenski stigao u Beograd, naređuje da se prebeglice od Turaka u Srbiji šalju u Slavoniju[6].
  • 12. 6. - Grof Đorđe Branković uputio iz Oršave proglas zemljama da se dižu protiv Turaka. Ima 800 ustanika i namerava stvoriti nezavisnu državu, Austrijanci ga uhapsili u Kladovu[7].
  • jun? - Serasker Redžep-paša se zaleteo iz Kruševca do Avale, gde su ga odbili srpski konjanici[8].
  • jun - Ugarski odmetnik Imre Tekeli zauzeo Kladovo, zarobljen Stefan Prodan Šteta sa 1.000 Srba.
  • 29. 6. - Banska vojska Petra Draškovića potukla Turke na Zrinskom polju kod Novoga, Turci izgubili 7.000 od 12.000 ljudi[9].
  • jun-jul - Krajiška vojska i Marko Mesić oslobođaju Liku i Krbavu (Novi 15. 6., Udbina 21. 7.), doći će mnogi Srbi iz Bosne u mesta koja su Turci napustili[10]. Muslimani u Perušiću se pokrstili.
  • Pošto su na žito u Bosni pali sneg i mraz, dolazi do velike gladi 1689-90. Valija Husein-paša kuje bakarni novac, mangure, kako bi se mogla opremiti vojska.[11]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

[uredi | uredi kod]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

[uredi | uredi kod]
  • 4. 10. - Po carevim uputstvima Ludvig Badenski izdao naređenje o ustrojstvu Srpske milicije, na čelu pukovnik Pavle Nestorović Deak[17].
  • 6. 10. - Kardinal Pietro Vito Ottoboni je novi papa Aleksandar VIII. (do 1690).
  • 12. 10. - Brandenburški elektor osvojio Bonn nakon tromesečne opsade.
  • 14. 10. - Ludvig Badenski osvojio Vidin na juriš; oslobođeni srpski zarobljenici iz Kladova, poslati u Belogradčik[18].
  • oktobar - Patrijarh Arsenije III pobegao iz Peći u Nikšić - Mahmud-paša Begović mu je iznuđavao novac i pretio ubistvom[19]. Patrijarh je bliži Mlecima, ali nakon što mu Pikolomini zapreti da će postaviti drugog patrijarha, vraća se u Peć.
  • 14. 10. - Pikolomini krenuo iz Prokuplja na Kosovo - Turci beže a Srbi dižu ustanak, kod Peći poražen dukađinski sandžak-beg Mahmud-paša Begović[17].
  • oktobar-novembar - Neuspešni Karpošev ustanak u Makedoniji; takođe i slabo poznata buna u Morihovskoj nahiji[20]. Karpoš držao Kratovo, Kumanovo, Krivu Palanku, car Leopold ga je diplomom priznao za kneza.
  • 22. 10. - Baron Štraser osvojio Kačanik[17].
Skoplje 1594.
  • 26. 10. - Spaljivanje Skoplja nakon što ga je osvojio Pikolomini - veliki grad, zaražen kugom.
  • 29. 10. - Carske i srpske snage poražene kod Dragomana[21].
  • 6. 11. - Pikolominijev sastanak sa patrijarhom Arsenijem[22] i nadbiskupom Bogdanijem, tumač Toma Raspasani (Raspasanović)[23].
  • 9. 11. - General Piccolomini umro u Prizrenu od kuge, patrijarh Arsenije odlazi u Komoran[22] (da li?). Austrijanci kasnije otimaju hranu od stanovništva[24].
  • 10. 11. - Mustafa Ćuprilić postaje veliki vezir (do 1691) - sprovodi čistku korumpiranih službenika i mobilizaciju vojske. Ovih dana ratno savetovanje u Jedrenu - odlučeno da se povrati Skoplje i porazi Karpoš[25].
  • 13. 11. - Carevci i Srbi porazili Turke kod Prizrena, ovi uzvratili tri dana kasnije a hercog Holštajn (Georg Christian von Schleswig-Holstein-Sonderburg) zapalio Štip[24].
  • 22. 11. (12. 11. po j.k.) - Petrov carski ukaz o gradnji Sibirske ceste.
  • 2. 12. - Holštajn krenuo na Ljumu, pokušao da razoruža tamošnje Srbe i Albance - kada su ovi pružili otpor, zapalio im sela[24].
  • 16. 12. - U Engleskoj stupa na snagu Povelja o pravima - definitivno ustavna monarhija.
  • decembar? - Isusovci preveli orahovičkog "vladiku" Jovana Rajića sa 16 parohija na uniju (potvrđeno 18. januara)[26].
  • 20. 12. - Kapetan Sasnoski zauzeo Veles[24].
  • novembar-decembar? - Halil-paša napada dolinom Vardara (uzima Veles i Štip) a Mustafa Ćuprilić preko Sofije i Ćustendila zauzima Krivu Palanku - Karpoš zarobljen u Kumanovu i nabijen na kolac u Skoplju. Turci zatim zauzeli Tetovo i Kačanik[27].
  • 27. 12. - Vojno savetovanje u Prištini (prisutan i patrijarh?), dogovoreno da se pozove u pomoć albanska milicija[24].
  • 27. 12. - Tatarski han Selim I Geraj pljačka okolinu Prištine, ali ga oterao baron Štraser, koji se odmah uputio ka Kačaniku - držali su ga Karpoševi ustanici ali su ga Turci zauzeli pre Štraserovog dolaska[24].

Kroz godinu

[uredi | uredi kod]
Manastir Đurđevi stupovi

Fikcija

[uredi | uredi kod]

Rođenja

[uredi | uredi kod]

Smrti

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1689.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Setton, 367-8
  2. Istorija s. n., 508
  3. Ćorović, Vladimir. Велика сеоба Срба у Аустрију. rastko.rs
  4. Historija n. J., 816
  5. Istorija s. n., 509-10
  6. 6,0 6,1 Istorija s. n., 510
  7. Istorija s. n., 515
  8. 8,0 8,1 Istorija s. n., 511
  9. Historija n. J., 1001
  10. Istorija s. n., 510-1
  11. "Politika", 17. mart 1940
  12. Historija n. J., 1002
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 Istorija s. n., 512
  14. Istorija s. n., 513-4
  15. Setton, 365
  16. Setton, 370
  17. 17,0 17,1 17,2 Istorija s. n., 516
  18. Istorija s. n., 514
  19. Istorija s. n., 517
  20. Historija n. J., 817
  21. Istorija s. n., 520
  22. 22,0 22,1 Cerović, Ljubivoje. Srbi u Slovačkoj. rastko.rs
  23. Istorija s. n., 519
  24. 24,0 24,1 24,2 24,3 24,4 24,5 Istorija s. n., 521
  25. Istorija s. n., 520-1
  26. Ćorović, Vladimir. Velika seoba Srba u Austriju. rastko.rs
  27. Historija n. J., 818
  28. Istorija s. n., 545
  29. Istorija s. n., 546
  30. Istorija s. n., 469
Literatura