Gondvana
- Za regiju u Indiji, pogledajte Gondvana (Indija)
Južni superkontinent Gondvana je uključivao veći deo kopna koje se danas nalazi na južnoj polulopti, uključujući Antarktik, Južnu Ameriku, Afriku, Madagaskar, Australiju-Novu Gvineju i Novi Zeland, kao i Arabiju i Indiju, koje su na severnoj polulopti. Stvaranje Gondvane je bio dugačak proces. Više različitih orogeneza su dovele do njenog konačnog spajanja tokom intervala od 550 do 500 Ma (kambrijum). Ove orogeneze uključuju brazilsku, istočnoafričku i kungan orogenezu. Poslednje faze spajanja Gondvane su se preklopile sa otvaranjem Japet okeana između Kanadskog štita i zapadne Gondvane. Tokom istog ovog vremenskog intervala desila se i kambrijumska eksplozija. Ostale velike kontinentalne mase, uključujući severnoameričku (Kanadski štit), evropsku (Baltički štit) i sibirsku (Sibirski štit), kasnije su dodate kako bi se formirao superkontinent Pangea za vreme perma. Raspadom Pangee (uglavnom za vreme jure), formirale su sve dve velike mase, Gondvana i Severnoatlantsko kopno.
Tokom kasnog paleozoika, Gondvana se protezala od tačke blizu južnog pola pa sve do blizu ekvatora. Na većem delu ovog superkontinenta, klima je bila blaga. Indija sadrži oko 3% svetskih rezervi uglja i dobar deo vađenog uglja je izveden iz sedimentnog dela Gondvane iz kasnog paleozoika. Tokom mezozoika, prosečne globalne temperature bile su znatno veće nego danas. Gondvana je tada posedovala veliku raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta milionima godina. Ipak, postoje jaki dokazi o glacijaciji tokom karbona do perma, posebno u Južnoj Africi.
Ovaj superkontinet je počeo da se raspada sredinom, odnosno krajem jure (pre oko 167 miliona godina) kada je Istočna Gondvana, koja je sastojala od Antarktika, Madagaskara, Indije i Australija, počela da se odvaja od Afrike tokom srednje jure. Južna Amerika je počela polako da se udaljava zapadno od Afrike, dok se južni Atlantski okean otvarao, što se desilo pre oko 130 miliona godina (rana kreda). Sama Istočna Gondvana je počela da se raspada tako što je Indija počela da se kreće severno u ranoj kredi (pre oko 120 miliona godina).
Indija se dalje raspala na madagaskarski blok i uski ostatak mikrokontinenta koga trenutno predstavljaju Sejšelska ostrva; elementi ovog raspada se skoro poklapaju sa velikim izumiranjem u kredi i tercijaru koje je pre 65 miliona godina zbrisalo oko 50% svih živih vrsta na zemlji, od kojih su najpoznatiji dinosaurusi. Odvajanje Indija-Madagaskar-Sejšeli mase se izgleda poklapa sa erupcijom bazalta iz Dekana, što je možda započelo vruću tačku Reiniona. Australija je počela da se odvaja od Antarktika možda čak i pre 80 miliona godina (kasna kreda), ali je širenje morskog dna između njih postalo najaktivnije tek pre oko 40 miliona godina tokom epohe eocen u periodi tercijar. Novi Zeland se verovatno odvojio od Antarktika pre između 130 i 85 miliona godina.
Kada se Pangea rastavila, ponovno formiran kontinent Gondvana nije bio isti kao onaj koji je učestvovao u formiranju Pangee; na primer, stene koje su prvobitno bile deo Gondvane, ali su ostale vezane za Severnu Ameriku kada se Pangea raspala, nalaze se u osnovi većeg dela Floride i južne Džordžije i Alabame.
Kako je doba sisara uzelo zamah, kontinent Australija-Nova Gvineja je počeo polako da se razdvaja i pomera severno (pre 55 miliona godina), rotirajući oko svoje ose i tako zadržavajući neke veze sa ostatkom Gondvane.
Pre oko 45 miliona godina, indijski potkontinent sudario se sa Azijom, što je izazvalo nabiranje kore i formiranje Himalaja. U otprilike isto vreme, najjužniji deo Australije (moderna Tasmanija) konačno se odvojio od onog što je danas Antarktik, što je dozvolilo okeanskim strujama da teku između ova dva kontinenta po prvi put. Ovo je za uzvrat prouzrokovalo hladnije i suvlje klime na ovim kontinentima.
Još jedan bitni svetski klimatski događaj bilo je konačno odvajanje Južne Amerike od Zapadnog Antarktika negde tokom oligocena, moguće pre 30 miliona godina. Sa otvaranjem Drejkovog prolaza, sada više nije postojala barijera koja bi terala hladne vode Južnog okeana severno da se mešaju sa toplijim tropskim vodama. Umesto toga, razvila se hladna cirkumpolarna struja, a Antarktik je postao ono što je danas: hladan kontinent koji zatvara dobar deo svetske sveže vode u vidu leda. Temperature mora su pale skoro 10 stepeni, a globalna klima je postala dosta hladnija. Treba napomenuti da glavne kontinentalne mase Južne Amerike i Istočnog Antarktika nisu bile povezane direktno, ali su mnoge mikroploče antarktičkog poluostrva ostale blizu severnog dela Južne Amerike - možda dovoljno blizu da dozvole biološku razmenu i da stvore barijeru okeanskom kruženju spomenutom gore.
Pre oko 15 miliona godina, Nova Gvineja je počela da se sudara sa južnom Azijom, još jednom stvarajući visoke planine, a još skorije, Južna Amerika se spojila sa Severnom Amerikom preko Panamskog zemljouza. Ovo je imalo za posledicu prekidanje kruženja tople vode, što je prouzrokovalo stvaranje Arktika.
Crveno more i istočnoafrički rov su moderni izrazi za nastavak raščlanjivanja Gondvane.
Kontinentu je ime dao Edvard Sus po Gondvani u Indiji, što bukvalno znači "Zemlja Gondova".
- Animacija koja pokazuje raspršavanje Gondvane
- Još jedna animacija Arhivirano 2006-07-21 na Wayback Machine-u
- Geografske teme koje se bave tektonikom i paleontologijom: http://www.scotese.com/earth.htm
- DeWit, M., and others, 1999, Gondwana Reconstruction and Dispersion: American Assoc. of Petroleum Geologists, Search and Discovery [1]
- Međunarodna polarna godina [2]
- König, M., Jokat, W., 2006, The Mesozoic breakup of the Weddell Sea: Journal of geophysical research [3] Arhivirano 2006-09-25 na Wayback Machine-u
- Turner, Brian, Tectono-stratigraphic modelling of the Upper Karoo foreland basin: orogenic unloading versus thermally-induced Gondwana rifting [4] Arhivirano 2006-07-19 na Wayback Machine-u
- Scheffler, K., and others, 2003, Global changes during Carboniferous–Permian glaciation of Gondwana: Linking polar and equatorial climate evolution by geochemical proxies [5]
| ||||||
