Mero
Mero ili Mera (grčki: Μοιρώ) ili Miro ili Mira (Μυρώ) bila je starogrčka pesnikinja, nazvana Bizantinka (ἡ Βυζαντία) jer se rodila ili je samo živela u Bizantu, čije stvaralaštvo pada na kraj 4. i početak 3. veka pne.[1] Prema Sudi, bila je "kćerka" Homera, jednog od tragičkih pesnika iz aleksandrijske Plejade, te supruga Andromaha zvanog Filolog, no još je u 17. veku sugerisano da ispravno čitanje tu ne glasi "kćerka" (θυγάτηρ) nego "majka" (μήτηρ),[2] i ta je korekcija otada prihvaćena u nauci.[3]
Mero je pisala epske, elegijske i lirske pesme. Atenej u Gozbi sofista citira deset heksametarskih stihova iz njene pesme Mnemosina (Μνημοσύνη) o Zevsovom detinjstvu na Kritu.[4] Kod Evstatija je sačuvan prvi stih njene Himne Posejdonu, a u Palatinskoj antologiji jedan[5] ili dva[6] epigrama čiji je ona autor. Ništa se nije sačuvalo od zbirke Kletve (Ἀραί), novog književnog žanra koji su kasnije negovali Kalimah u Ibisu i Euforion, a kod Rimljana Valerije Katon (Dirae u Vergilijevom dodatku) i Ovidije (Ibis).
U svojoj pesmi Pesnikinje (Αἵ μελοποιοί) Antipatar iz Soluna ubraja Meru među devet zemaljskih Muza.[7]
- ↑ The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), 2003, s.v. Moero.
- ↑ Suda, s.v. Μυρώ (Adler number: mu,1464).[mrtav link]
- ↑ V. npr. Miloš N. Đurić, Istorija helenske književnosti, Beograd, 1991, str. 676.
- ↑ Atenej, Deipnosophistae, XI, p. 491b.
- ↑ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Moero or Moero Phlilologus.
- ↑ The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), 2003, s.v. Moero.
- ↑ Palatinska antologija, IX, 26.
