Polimerizacija
Polimerizacija je reakcija usled koje hemijska jedinjenja male molekulske mase (monomeri) ili smeša nekoliko takvih jedinjenja reaguju međusobno, sve dok se ne iscrpe slobodne funkcionalne grupe, usled čega nastaju molekuli sa mnogo većom molekulskom masom od reaktanata. Produkat ove reakcije je polimer.[1] [2]
Reakcije polimerizacije se dele na:
- Postepena polimerizacija - kod ove polimerizacije reakcija se odvija „korak po korak“, tj. prvo međusobno reaguju dva monomera gradeći dimer, a potom dimeri reaguju međusobno gradeći tetramere itd.
- Lančana polimerizacija - kod ove polimerizacije reakcija se odvija kao „lavina“, ona počinje od reakcije iniciranja aktivne forme monomera, koja je u stanju da sebi priključi sledeće monomere u reakciji propagacije. U ovom procesu nastaju polimeri velikih molekulskih masa.
Počevši od tridesetih godina XX veka mnoge reakcije polimerizacije su počele da se koriste u industriji. Brzina polimrizacije zavisi od temperature, pritiska, količine i vrste inicijatora ili katalizatora.
Prema tehničkom načinu sprovođenja polimerizacije se dele na:
- Polimerizacija u rastvoru - kod koje je sredina u kojoj se odvija polimerizacija odgovarajući rastvarač, u kome se rastvaraju kako monomeri tako i inicijatori.
- Emulzijna polimerizacija - kod koje monomeri grade emulzijne molekule, dok se inicijator nalazi u vlastitom rastvoru.
- Polimerizacija u bloku - kod koje se tečnom monomeru direktno dodaje inicijator.
- Polimerizacija u gasnoj fazi - kod koje su monomeri gasovi niske kritične temperature.
- Polimerizacija na granici faza - kod koje se monomer nalazi u jednoj tečnoj fazi, a inicijator u drugoj.
- ↑ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- ↑ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
