Prijeđi na sadržaj

Trinitrotoluen

Izvor: Wikipedija
Trinitrotoluen
IUPAC ime
Drugi nazivi 2,4,6-Trinitrotoluen,
TNT, Trilit, Tolit, Trinol, Trotil, Tritolo, Tritolol, Triton, Trotol, Trinitrotoluol,
2,4,6-Trinitrometilbenzen
Identifikacija
Abrevijacija TNT
CAS registarski broj 118-96-7 DaY
PubChem[1][2] 11763
ChemSpider[3] 8073 DaY
UNII H43RF5TRM5 DaY
EINECS broj 204-289-6
UN broj 0209Suv ili vlažan sa < 30% vode
0388, 0389Smeše sa trinitrobenzenom, heksanitrostilbenom
DrugBank DB01676
KEGG[4] C16391
ChEMBL[5] CHEMBL1236345 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C7H5N3O6
Molarna masa 227,13 g/mol
Agregatno stanje bledo žut
Gustina 1,654 g/cm3
Tačka topljenja

80.35 °C

Tačka ključanja

295 °C (razlaže se)

Rastvorljivost u vodi 0.13 g/L (20 °C)
Rastvorljivost u etru, acetonu, benzenu, piridinu rastvoran je
Podaci o eksplozivu
Osetljivost na šok Neosetljiv
Osetljivost na trenje Neosetljiv do 353 N
Eksplozivna brzina 6900 m/s
RE faktor 1.00
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0967
EU-klasifikacija Eksploziv (E)
Toksičan (T)
Opasan po životnu sredinu (N)
EU-indeks 609-008-00-4
NFPA 704
4
2
4
 
R-oznake R2, R23/24/25, R33, R51/53
S-oznake (S1/2), S35, S45, S61
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja pikrinska kiselina
heksanitrobenzen
2,4-dinitrotoluen

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Trinitrotoluen (TNT) je hemijska supstanca sa formulom C6H2(NO2)3CH3.[6][7] Ovo jedinjenje je prvi pripremio 1863. godine nemački naučnik Džulius Vilbrand, pokušavajući da dobije sredstvo za bojenje, a dvadeset godina kasnije otkriveno je da se radi o veoma jakom eksplozivu.[8]

Osobine

[uredi | uredi kod]

Žute je boje i poznata je kao eksploziv. Koristi se i kao jedinica za merenje jačine eksplozija (nuklearnih, konvencionalnih,...).

TNT je najrasprostranjeniji i najvažniji vojni eksploziv zbog svojih osobina a to su da se brizantni ekcploziv, lako se lije i čuva, stabilan je, može dugo da se skladišti. Primenjuje se u skoro svim tipovima artiljerijske municije. Samostalno u trenutnim granatama i pomešan sa heksogenom u odnosu 60%:40% u protiv-oklopnim kumulativnim granatama.

Hemijska reakcija

[uredi | uredi kod]

Zbog brzog raspada i egzotermijske reakcije (hemijska reakcija u kojoj se proizvodi energija), reakcija je eksplozivna, što je posledica brzog porasta vazdušnog pritiska.

2 C7H5N3O6 → 3 N2 + 5 H2O + 7 CO + 7 C

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Urbanski, Tadeusz (1964). Chemistry and Technology of Explosives. 1. Pergamon Press. str. 389-91. ISBN 0-08-010238-7. 
  7. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. 
  8. Royal Society of Chemistry: Chemistry in its element: compounds - TNT, pristup 10.7.2013 (en)

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Urbanski, Tadeusz (1964). Chemistry and Technology of Explosives. 1. Pergamon Press. str. 389-91. ISBN 0-08-010238-7. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]