Јо-јо

Цртеж са грчке вазе, око 440 п. н. е

Јо-јо је једноставна играчка стара вијековима, а врхунац популарности је достигла у првој половини 20. вијека. Састоји се од два диска исте величине који су одмакнути један од другог не више од неколико милиметара, а повезани су осовином на коју је причвршћен тањи конопац. Игра се одвија тако што се у руци (обично са прстом провученим кроз омчу) држи слободни крај конопца, а затим се лаганим трзајем руке пушта да играчка падне. Дискови се трзајем на крају конопца почињу заједно окретати намотавајући или одмотавајући конопац око осовине. Вјештији играчи тај поступак могу понављати веома дуго и у веома различитим смјеровима.

Историја

Илустрација жене која се игра јо-јом, из 1791. године

Дама са јо-јом, северна Индија (Раџастан, Банди или Кота), око 1770 Непрозиран акварел и злато на папиру

Најстарији јо-јо датира из 440. године п. н. е. Пронађена је грчка ваза са цртежом који приказује дјечака који се игра овом играчком. Други грчки списи из тог периода говоре да се играчка правила од дрвета, метала или теракоте. Играчке од теракоте су обично служиле за симболично жртвовање боговима када би дјечак сазријевао и израстао у мушкарца, док су играчке од осталих материјала стварно служиле за игру. Историјски списи са Филипина описују ловце у 16. вијеку који су користили камен на узици, којим би из крошњи дрвећа гађали животиње испод себе, а који би се у случају промашаја враћао до ловца.

Иако више није тако популарна играчка као у првој половини 20. вијека, данас се одржавају разна такмичења у владању јо-јом.

Реч јо вероватно потиче од илоканског израза yóyo, или сродне речи са Филипина.

Прва јо-јо компанија

Након што је јо-јо представљен у Сједињеним Државама, проширио се на Мексико — на слици је гомила ручно рађених мексичких јо-јоа од дрвета.

Године 1928, Педро Флорес, филипински имигрант у Сједињеним Државама, отворио је Јо-јо производну компанију у Санта Барбари, Калифорнија. Посао је почео са десетак ручно израђених играчака; до новембра 1929. Флорес је радио са две додатне фабрике у Лос Анђелесу и Холивуду, које су све заједно запошљавале 600 радника и производиле 300.000 јединица дневно.

Сам Дубинер је име „Јо-јо” је регистровао као заштитни знак у Ванкуверу у Канади 1932. године, а Харви Лоу је победио на првом Светском јо-јо такмичењу у Лондону, Енглеска. Године 1932, почели су да се производе и шведски Калмартрисан јо-јои.

Године 1933, јо-јои су забрањени у Сирији, јер су многи мештани сујеверно кривили њихову употребу за тешку сушу.

Оживљавање током 1960-их

У случају заштитног знака 1965. године, савезни апелациони суд пресудио је у корист компаније Ројал Топс, утврдивши да је јо-јо постао део уобичајеног говора и да Данкан више нема искључива права на термин. Као резултат трошкова ове правне битке, као и других финансијских притисака, породица Данкан је 1968. године продала назив компаније и повезане робне марке компанији Фламбо, Инк, која је производила Данканове пластичне моделе од 1955. године. Према подацима из 2020. године, Фламбо Пластик је наставио да води компанију.

Модерни јо-јои, неки направљени и од алуминијума и од нерђајућег челика

Успон кугличног лежаја

Шведска компанија за лежајеве SKF је 1984. накратко производила нове јо-јое са кугличним лежајевима. Године 1990, Кун је представио СБ-2 јо-јо који је имао алуминијумски диференцијал, што га чини првим успешним јо-јоом са кугличним лежајевима.

На тржишту постоји много нових типова кугличних лежајева који одступају од оригиналног дизајна и/или материјала стандардног кугличног лежаја од нерђајућег челика. На пример, одређени тип лежаја има закривљену површину окренуту ка унутра, како би се спречило трљање тетиве о бочне стране јо-јоа, што би изазвало нежељено трење приликом извођења замршених трикова са жицама. Други произвођачи ово понављају са сличном унутра закривљеном површином, али користе мање модификације. Неки врхунски лежајеви користе керамичке композите у куглицама лежаја, да би се смањило унутрашње трење, поново чинећи глаткије јо-јо окретање. Драгоцени материјали као што је рубин су такође коришћени као материјал за прототип кугличних лежајева због својих особина као што је екстремна тврдоћа.. Материјал је први пут тестиран на прототипу лежаја који је направио Волф Јојо Воркс у мају 2018.

Модеран јо-јо

Ера након јо-јо бума касних 1990-их често се назива „модерном“ ером јо-јоа. Модерну јо-јо еру карактеришу знатно компликованије и софистицираније јо-јо технике него што је било раније, као и мноштво различитих јо-јо дизајна креираних да служе различитим нишним сврхама. Ова повећана сложеност јо-јо игре је дозвољена увођењем технологије кугличних лежајева у јо-јо, што је омогућило јо-јоима да се окрећу много дуже него што је то раније било могуће. Ово је, поред појаве технике везивања и нереагујућег јо-јоинга, опремило јо-јо играче суштински неограниченом количином слободе, са којом су могли да створе безброј јо-јо трикова и техника.

У јеку ове револуције која се догодила у јо-јоу, појавио се пејзаж јо-јо такмичења прилагођен овом модерном стилу јо-јо игре. (Погледајте, на пример, Светско јо-јо такмичење.) Изван такмичарске сцене, јо-јо играчи редовно деле видео снимке својих јо-јо трикова на Интернету. Уобичајено место где играчи то раде је на Инстаграму, користећи хештаг „#trickcircle“. Неки јо-јо играчи су такође постигли скроман успех ван јо-јо заједнице, постајући вирални на ТикТоку, Some yo-yo players have also found modest success outside the yo-yo community, going viral on TikTok, стичући значајне пратиоце на YouTube, или су били представљени као гости у телевизијским програмима.

Наводна употреба као оружје

Не постоје чврсти историјски докази да су јо-јои икада коришћени као оружје. Верује се да је та идеја била маркетиншки трик који су Данкан јо-јо демонстранти ширили у раним годинама компаније. Без обзира на то, идеја да се јо-јо могу користити као оружје опстаје до данас у поп култури, као у кинеској телевизијској серији Блејзинг Тинс, и у јапанској франшизи Guilty Gear лика Бриџит (анимација чији су џиновски јо-јо покрети су били велики изазов за остваривање природног изгледа).

Разне врсте јо-јо играчке

Кинески јо-јо

Кинески јо-јо је обликом сличан класичној играчки, али његови дискови су знатно више раздвојени, а конопац је везан за штапове, по један на сваком крају. Конопац је омотан око осовине која повезује дискове. Штапови се држе сваки у једној руци, па се играчка врти и окреће комбинацијом помјерања руку играча. Осим као играчка за дјецу, кинески јо-јо се користи и у неким традиционалним кинеским плесовима.

• 
  Јо-јо израђен од дрвета
• 
  Јо-јо од пластике или силикона
• 
  Модеран јо-јо лептирастог облика

Литература

• Israel, Mark. „Eskimo”. Alt-usage-english.org. Архивирано из оригинала 2012-04-03. г. Приступљено 2012-06-13. 
• „Cree Mailing List Digest November 1997”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2012. г. Приступљено 2012-06-13. 
• Mailhot, Jose (1978). „L'etymologie de "esquimau" revue et corrigée”. Études/Inuit/Studies. 2 (2). 
• Goddard, Ives (1984). Handbook of North American Indians, Vol. 5 (Arctic). Smithsonian Institution. ISBN 978-0-16-004580-6. 
• Kaplan, Lawrence. inuit-eskimo/ "Inuit or Eskimo: Which name to use?" Alaskan Native Language Center, UFA. Retrieved 14 Feb 2015.
• „Setting the Record Straight About Native Languages: What Does "Eskimo" Mean In Cree?”. Native-languages.org. Приступљено 2012-06-13. 
• „Eskimo”. American Heritage Dictionary of the English Language:banana, 2000. Bartleby. Архивирано из оригинала 2001-04-12. г. Приступљено 2018-01-05. <
• Kiana, Chris S. R. (август 2004). 100 Alaska Yo-Yo Stratagems: Instructional Book. Publication Consultants. ISBN 9781594331879. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Chris Kiana”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 2014-11-09. CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: BOT: статус параметра оригинални-URL непознат (веза) and "Keynote Speaker: Christopher (Chris) J. Kiana, M.B.A., MA-RD, Ph.D., candidate", WCSpeakers.com (accessed: December 01 2016).
• Klistoff, Alysa J. (2007), Weapon, Toy, or Art? The Eskimo yo-yo as a commodified Arctic bola and marker of cultural Identity. University of Alaska Fairbanks. OCLC 103303229
• Doogan, Mike (1993). How to Speak Alaskan, Epicenter. Doogan, Mike (1993). How to Speak Alaskan. Epicenter Press. стр. 26. ISBN 9780945397243. 
• Eskimo Yo-Yo Архивирано 2016-12-01 на сајту Wayback Machine", AnchorageMuseum.org/Shop. Accessed: November 30, 2016.
• Eskimo Yo-Yo - Cylindrical Архивирано 2016-11-30 на сајту Wayback Machine", AlaskaMuseumStore.com. Accessed: November 30, 2016.
• Eskimo Bolo Архивирано 2014-11-09 на сајту Wayback Machine", ToysfromthePast.com. Accessed: November 29, 2016.
• Morrow, Phyllis (1987). Making the best of two worlds: an anthropological approach to the development of bilingual education materials in southwestern Alaska, pp. 206, n.1. Cornell
• Walton, Sandra J. "An Inuit yo-yo", Science Experiments on File (FOFWeb.com/onfiles/SEOF)
• Kiana, Chris. „3 Basic Tricks”. Архивирано из оригинала 10. 2. 2005. г. Приступљено 2016-11-30. CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: BOT: статус параметра оригинални-URL непознат (веза)
• „More than One Way to Play Bola”. CHIN-Canadian Heritage Information Network. Архивирано из оригинала 05. 06. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gill, S. J. (1961), "„A demonstration of optical rotation with an "Eskimo yo-yo"”. doi:10.1021/ed038p263?journalCode=jceda8. ". Journal of Chemical Education 38 (5): 263.
• Meloan, Clifton E. and Gere, Dennis (1977), "„The use of an Eskimo yo-yo to demonstrate circular dichroism and optical rotation”. doi:10.1021/ed054p577.1. ". Journal of Chemical Education 54 (9): 577.
• Donachy, Jack & Barbra (October 8, 2013. "Inupiat (Eskimo) Yo-Yo with Polar Bear Fur", CutterLight.com. Accessed November 29, 2016.
• Applegate Krouse, Susan and Howard, Heather A. (2009). Keeping the Campfires Going: Native Women's Activism in Urban Communities, pp. 103, n.4 (cites Lee, Molly. "Strands of Gold", Anchorage Daily News (We Alaskans). October 17, 18-13.). University of Nebraska Press. Krouse, Susan Applegate (1999). Keeping the Campfires Going: Native Women's Activism in Urban Communities. U of Nebraska Press. стр. 103. ISBN 9780803226456. 
• Kiana, Chris (1986). Eskimo Yo Yo Tricks: 50 Tricks Instructional Book with Eskimo Customs & Legends Paperback. H&K. Eskimo Yo Yo Tricks: 50 Tricks Instructional Book with Eskimo Customs & Legends. јануар 1986. ASIN B00P0GWUDE. CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• Kiana, Chris (1997). Alaska Eskimo Yo-Yo. VHS. Takotna Video, Alaska Eskimo Yo-Yo Company Inc. Alaska Eskimo Yo-Yo. ASIN B000UFSP8E. .
• Kiana, Chris (2009). Chris Kiana's Educational Eskimo Yo-yo. DVD. Takotna Video, Alaska Eskimo Yo-Yo Company Inc.

Спољашње везе

• Index of yo-yo tricks