Пређи на садржај

Иван Бек

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Бек
Иван Бек
Лични подаци
Пуно име Иван Бек
Надимак „Ивица“
Датум рођења (1909-10-29)29. октобар 1909.
Место рођења Београд, Краљевина Србија
Датум смрти 2. јун 1963.(1963-06-02) (53 год.)
Место смрти Сет, Француска
Висина 1,96 m
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1925—1928
1928
1928—1931
1931—1932
1932—1935
1935—1939
1940—1943
1943—1944
БСК
Мачва Шабац
Сет
Уранија Женева
Сет
Сент Етјен
Ним олимпик
Екс
Репрезентативна каријера
1927—1931
1935—1937
Краљевина Југославија Југославија
Француска Француска
7
5
(4)
(0)

Иван Бек „Ивица“ (рођен 29. октобра 1909. у Београду, Краљевина Србија — преминуо 2. јуна 1963. у Сету, Француска) је бивши југословенски фудбалер и фудбалски тренер.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ивица је по оцу био пореклом Немац, а мајка му је била Чехиња. Његов отац се са породицом 1871. из Вршца преселио у Крагујевац, док је Ивица рођен на Чубури у Београду.

Почео је да игра за БСК, где је постао првотимац у сезони 1925/26, са само 16 година. На 50 званичних утакмица је постигао 51 гол. У намери да заврши средњу школу у пролеће 1928. се преселио у Шабац, где је почео да игра за Мачву. Исте године је отишао у Француску да би постао професионалац. Играо је за Сет са којим је 1930. освојио куп. У финалној утакмици против Париза Ивица је постигао два последња гола за своју екипу која је победила са 3:1. Дуплу круну, првенство и куп је освојио 1934. године. Док је играо за Сет био је најплаћенији фудбалер у Француској. Једну сезону је провео у Швајцарској, да би се после вратио у Француску, поново у Сет. Касније је играо још и за Сент Етјен, Ним олимпик и Екс.

Уз три утакмице за селекцију Београда и једну за „Б“ репрезентацију, одиграо је још и седам утакмица за репрезентацију Југославије и постигао је четири гола. Дебитовао је 15. маја 1927. у пријатељском сусрету против Бугарске (2:0) у Софији. Био је учесник Светског првенства 1930. у Уругвају. Играо је у све три утакмице које је репрезентација тамо одиграла. У првом мечу против Бразила био је стрелац победоносног гола (2:1), док се против Боливије два пута уписао у листу стрелаца (4:0). Репрезентација Југославије је на том првенству завршила такмичење поразом од Уругваја са 6:1, у полуфиналу. На последњој утакмици за репрезентацију Југославије, одиграној 25. октобра 1931. против Пољске (3:6) у Познању, био је стрелац два поготка.[1] Када је отишао у Француску узео је њихово држављанство, па је забележио и пет наступа за Триколоре.

Током Другог светског рата био је командант једног одреда француског покрета отпора.[2] После рата ишао је од града до града и тренирао фудбалске тимове. Током једног периода био је власник бистроа, а потом је радио и као докер. Свакодневно је на бициклу разносио рибу од бродова до продавница. Преминуо је на улици од срчаног удара 2. јуна 1963. Сахрањен је на гробљу Ле Пи у Сету.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]