Акакије Цариградски
Изглед
Акакије (грч. Ακάκιος, умро 489) је био цариградски патријарх од 471. до 489. године. Покушао је залечи раскол између правоверних и монофизитских хришћана, који је настао након Халкидонског сабора (451). Ради тога је 482. године прихватио Хенотикон - компромисни указ византијског цара Зенона. Римски папа Феликс III га је због тога анатемисао, што је довело до црквеног раскола између Римске цркве и Цариградске патријаршије. Раскол је окончан тек 519. године, тридесет година након Акакијеве смрти.[1][2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Meyendorff 1989.
- ^ Калезић 2002, стр. 20.
Литература
[уреди | уреди извор]- Грацианский, Михаил В. (2015). „Апостол Петр и Акакианская схизма”. Вестник Православного Свято-Тихоновского гуманитарного университета. I: Богословие. Философия. Религиоведение. 59 (3): 9—19.
- Калезић, Димитрије М., ур. (2002). Енциклопедија православља. 1. Београд: Савремена администрација.
- Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. The Church in history. 2. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press.
- Мајендорф, Џон (1997). Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године. Крагујевац: Каленић.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.