Антонов Ан-140
Антонов Ан-140Т | ||
---|---|---|
Антонов Ан-140-100ТК рег-озн. RA-41255 ВВС-а, аеродром „Чкаловски", Москва, јуна 2014. године, | ||
Опште | ||
Намена | Вишенаменски регионали транспортни авион | |
Посада | 2+3 (зависно од намене) | |
Први лет | 17. септембар 1997 | |
Уведен у употребу | 28. маја 2005. | |
Први корисник | Руско ратно ваздухопловство | |
Број примерака | 6 | |
Димензије | ||
Дужина | 22,7 m | |
Размах крила | 22,5 m | |
Висина | 8,23 m | |
Површина крила | 50 m² | |
Маса | ||
Празан | 12810 kg | |
Макс. тежина при узлетању | 21000 kg | |
Погон | ||
Турбо-млазни мотор | 2 × Климов ТВ3-117ВМА-СБМ1 | |
ТЕМ снага | 1838 kW | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на Hopt | 570 km/h | |
Долет | 1200-3500 km | |
Плафон лета | 7500 m | |
Брзина пењања | 400 m/min |
Антонов Ан-140-100 | ||
---|---|---|
| ||
Општи подаци | ||
Намена | регионали путнички авион | |
Посада | 3 члана | |
Број путника | 52 | |
Порекло | Украјина/ Русија | |
Произвођач | Авиант, Кијев Авиакор, Самара НЕЅА Шахиншахер, Иран | |
Пробни лет | 17. новембар 1997. | |
Уведен у употребу | 29. марта 2002. | |
Статус | У производњи | |
Број примерака | 33[1] | |
Димензије | ||
Дужина | 22,7 m | |
Висина | 8,23 m | |
Распон крила | 24,5 m | |
Површина крила | 51 m² | |
Маса | ||
Празан | 12810 kg | |
Максимална | 21500 kg | |
Погон | ||
Физичке особине | ||
Турбомлазни мотор | 2 × Климов ТВ3-117ВМА-СБМ1 | |
Снага ТЕМ-а | 1838 kW | |
Перформансе | ||
Долет | 1380-3680 km | |
Плафон лета | 7600 m | |
Портал Ваздухопловство |
Антонов Ан-140 (укр. Антонов Ан-140, рус. Антонов Ан-140) је вишенаменски регионални двомоторни турбоелисни авион капацитета 52 путника. На бази овог авиона конструисана је теретна војна верзија Антонов Ан-140Т, носивости до 6 тона. Развијен је од стране компанија АНТК Антонов и Уједињене авиопроизводне корпорације, у време заједничке државе СССР, а први лет је обављен 17. септембара 1997. године. Намењен је да замени већ застареле Ан-24 и Антонов Ан-26 летелице. Ан-140 се производи у две главне производне линије, у фабрици авиона у Харкову и у фабрици Авиакор у Самари, а монтира се по лиценци и у фабрици авиона HESA у Шахиншахру у Ирану, као IrАn-140.[2]
Верзије
[уреди | уреди извор]- АН-140Т (транспортни)
АН-140Т је лаки војни теретни авион, развијен на бази Ан-140-100. Ан-140т има задњи рампу за утовар / истовар терета и особља.[3]У 2013. години, Авиакор је објавио прве испоруке Ан-140Т авиона руском Министарству одбране, који су заказани за 2017. годину као замена за текућу флоте од 300 Ан-24 и Ан-26 авиона руског ваздухопловства.[4][5] Међутим, у 2014. години, заменик руског премијера за војно-индустријски комплекс, Дмитриј Рогозин, најавио је да Русија одустаје од АН-140т пројекта, због погоршања односа са Украјином и да ће наставити развој Иљушин Ил-112.[6]
- Ан-140ТК (траспортни-конвертибилни)
- Ан-140 ВИП
Регионални авиона Ан-140 у ВИП-конфигурацији, дизајниран да носи до 30 путника у луксузно опремљеној кабини. (Путнички простор ваздухоплова може се поделити у две или три зоне -ексклузивни салон, опремљен са четири удобна седишта, и бизнис делу у којој има 26 стандардних седишта са стандардним пролазом.[7]
- Ан-140-100
АН-140-100 авиона разликује од основне верзије већим распоном крила. [тражи се извор] Може бити изграђена за цивилне, војне и специјалне намене: поморско извиђање и „ВОЈИН", геолошког истраживање и медицински транспорт.[8][9][10]
- IrAn-140 је верзија лиценцно изграђена по пројекту Ан-140, који састављају НЕЅА у Шахиншахру у Ирану, од комплета које снабдева Антонов.[2] Од 2008. постојали су планови да се произведе поморска патролна варијанта (Иран-140МП) и теретни (Иран-140т). Планирана је производња 100 авиона укупно 20 од њих су се поруџбине иранске владе за потребе граничне патроле и надзор.[11] Дана 9. новембра 2010. године, током уводног говора на Киш аеромитингу, ирански министар транспорта изјавио је да је производња 14 ИрАн-140 авиона до сада завршена.[12] Првих шест је ушло у комерцијални употребу 19. фебруара 2011.[13] Али после авиокатастрофе лета 5915, сви авиони IrAn- 140 су приземљени из безбедносних разлога.[14][15]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Реестр самолётов типа Ан-140 на russianplanes.net, децембар 2015.
- ^ а б „Antonov An-140”. flightglobal.com. 19. 12. 2007. Приступљено 6. 5. 2013.
- ^ „НОВОСТИ, ВиВТ, ПВН”. bastion-karpenko.ru. Архивирано из оригинала 22. 03. 2015. г. Приступљено 3. 7. 2015.
- ^ „An-140T”. deagel.com. Приступљено 24. 10. 2015.
- ^ „Russia Dumps An-140T Airlifter for Home-Made Ilyushins”. Aviation International News. Приступљено 3. 7. 2015.
- ^ „Russia Looks To Resurrect Il-114”. Aviation International News. Приступљено 3. 7. 2015.
- ^ „AN-140VIP - www.naumenko.info”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2014. г. Приступљено 26. 12. 2014.
- ^ „AN-140”. antonov.com. Архивирано из оригинала 23. 1. 2018. г. Приступљено 3. 7. 2015.
- ^ „АN-140-100 - www.naumenko.info”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2014. г. Приступљено 26. 12. 2014.
- ^ „АН-140-100”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2014. г. Приступљено 26. 12. 2014.
- ^ „Iran plans to use An-140 planes to patrol borders | World | RIA Novosti”. En.rian.ru. 29. 10. 2008. Приступљено 22. 2. 2011.
- ^ „ایرنا: وزير راه و ترابري: 14 فروند هواپيماي ايران 140 آماده پرواز است”. Irna.ir. Архивирано из оригинала 16. 03. 2012. г. Приступљено 22. 2. 2011.
- ^ „Iran to introduce its own regional aircraft as Tu-154 ban begins”. Arabian Aerospace. 16. 2. 2011. Архивирано из оригинала 23. 02. 2011. г. Приступљено 22. 2. 2011.
- ^ „ناوگان هواپیمایی سپاهان - Sepahan Airlines Fleet list”. myaviation.ir. Архивирано из оригинала 20. 10. 2015. г. Приступљено 24. 10. 2015.
- ^ „Iran rejects manufacturing Iran-140 passenger plane”. Trend. 19. 5. 2015. Приступљено 24. 10. 2015.