Шест јерменских вилајета
Шест јерменских вилајета (јерм. Վեց հայկական վիլայեթներ, тур. Altı Ermeni ili) је термин који је први пут употребљен на Берлинском конгресу 1878. године и означавао је шест вијалета Османског царства у коме су већинско становништво били Јермени, то су сљедећи вијалети:
Становништво
[уреди | уреди извор]Етничке групе
[уреди | уреди извор]Поуздани подаци о етничком саставу не постоје, различити подаци ће бити приказани у доле наведеним табелама.
Јерменски патријарх Константинопоља, 1912[1]
Биљешка: Анализа искључује одређене дијелове вилајета гдје су Јермени само мањи елементи. То су сљедећи дијелови: Хакари у вијалету Ван, јужни Сирт у вилајету Битлис, југ вилајета Дијарбакир, јужна Малатија у вилајету Елазиг, сјевернозападни и западни дио вијалета Сивас.
Нема извора који потврђују податке Јерменског патријарха Константипоља, а ни начин прикупљања података никада није наведен.[2] Такође, Партијарх је објавио статистику становништва Шест јерменских вилајета из 1882. године у којој је наведен број од 1,63 милиона Јермена, 2,55 пута већи број је објављен у попису из 1914. године, али се Патријарх одрекао података из 1882. и 1912. је објавио нове податке.[2][3]
| Етничке групе | Битлис | Дијарбакир | Ерзурум | Елазиг | Сивас | Ван | Укупно | % |
| Јермени | 180.000 | 105.000 | 215.000 | 168.000 | 165.000 | 185.000 | 1.018.000 | 38,9 |
| Турци1 | 48.000 | 72.000 | 265.000 | 182.000 | 192.000 | 47.000 | 806.000 | 30,8 |
| Курди2 | 77.000 | 55.000 | 75.000 | 95.000 | 50.00 | 72.000 | 499.000 | 19,1 |
| Остали3 | 30.000 | 64.000 | 48.000 | 5.000 | 100.000 | 43.000 | 290.000 | 11,1 |
| Укупно | 382.000 | 296.000 | 630.000 | 450.000 | 507.000 | 350.000 | 2.615.000 | 100 |
|
1 са Кизилбашима | ||||||||
Османски званични попис, 1914[4]
Биљешка: Османски попис не да је одвојене податке за муслиманске етничке групе као што су Турци, Курди, Адиги итд.
Већина саврмених научника се слаже да је османски попис потцјенио бројност етнички мањина, укључујући број Јермена.[5] У ствари, османски попис није дефинисао етничке, него само вјерске групе. Дакле, као Јермени су наведени само вјерници Јерменске апостолске цркве. Етнички Јермени који су се изјашњавалио као муслимани су рачунати као муслимани, Јермени протестанти — као понтски Грци, кавкаски Грци — рачунати су као остали.
| Етничке групе | Битлис | Дијарбакир | Ерзурум | Елазиг | Сивас | Ван | Укупно | % |
| Муслимани | 309.999 | 492.101 | 673.297 | 446.376 | 939.735 | 179.380 | 3.040.888 | 79,6 |
| Јермени | 119.132 | 65.850 | 136.618 | 87.862 | 151.674 | 67.792 | 628.928 | 16,5 |
| Остали | 44.348 | 4.020 | 5.797 | 4.047 | 78.173 | 11.969 | 148.354 | 3,9 |
| Укупно | 473.479 | 561.971 | 815.712 | 538.285 | 1.169.582 | 259.141 | 3.818.170 | 100 |
Градови
[уреди | уреди извор]
Све цифре са почетка раног 20. вијека.
| Град | Вилајет | Популација | Јермени | % |
|---|---|---|---|---|
| Ван[6] | Вилајет Ван | 40.000 | 25.000 | 62,5 |
| Сивас[7] | Вилајет Сивас | 60.000 | 30.000 | 50 |
| Ерзурум[8] | Вилајет Ерзурум | 60.000 | 15.000 | 25 |
| Елазиг[9] | Вилајет Елазиг | 12.200 | 6.080 | 49,8 |
| Битлис[7] | Вилајет Битлис | 30.000 | 7.000 | 23 |
| Дијарбакир | Вилајет Дијарбакир | |||
| Арапгир[10] | Вилајет Елазиг | 20.000 | 10.000 | 50 |
| Малатија[11] | Вилајет Елазиг | 40.000 | 20.000 | 50 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "The Treatment of Armenians in the Ottoman Empire 1915-1916" by JAMES VISCOUNT BRYCE, London, T. Fisher Unwin Ltd., 1916
- ^ а б McCarthy 1983, стр. 56–59
- ^ Mutlu, Servet (2003). „LATE OTTOMAN POPULATION AND ITS ETHNIC DISTRIBUTION” (PDF). Turkish Journal of Population Studies. Nüfusbilim Dergisi. 25 (1): 21. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 09. 2015. г. Приступљено 3. 11. 2011. „There is no evidence supporting the Patriarch’s numbers. Conceivably they could have been based on church registers. But to date, neither any local church register nor any document showing the summation of local registers at the Patriarchate in İstanbul has been produced as proof (McCarthy, 1998a. стр. 56- 59). More important, even if such records of the Armenian population existed, how could the local priests, and hence the Patriarch who would be getting his numbers from them, ever know how many Muslims existed short of a census. Yet, the census figures belie the Patriarch’s . Hence, the Patriarch’s figures were nothing but politically motivated constructions."”
- ^ „1914 Census Statistics” (PDF). Turkish General Staff. стр. 603—628. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 10. 2011. г. Приступљено 29. 1. 2011.
- ^ Steven T. Katz,The Holocaust in Historical Context, 1994, pp. 86 …indicates (based on 1919 British estimates) that though Ottoman data were generally reliable they did underestimate the Armenian population in 1914…
- ^ Hakobyan 1987, стр. 236.
- ^ а б Hakobyan 1987, стр. 222.
- ^ Hakobyan 1987, стр. 163.
- ^ Hakobyan 1987, стр. 134.
- ^ Hakobyan 1987, стр. 51.
- ^ Hakobyan 1987, стр. 182.
Литература
[уреди | уреди извор]- McCarthy, Justin (1983). Muslims and Minorities : The Population of Ottoman Anatolia and the End of the Empire. New York University Press. стр. 56—59. ISBN 978-0-87150-963-5.
- Hakobyan, Tadevos (1987). Պատմական Հայաստանի քաղաքները (Cites of historic Armenia) (на језику: јерменски). Yerevan: "Hayastan" Publishing.
