Пређи на садржај

ExxonMobil

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Exxon)
ExxonMobil
Јавна
ДелатностНафта и гас
Основано1999 (спајање)
1911 (Standard Oil of New Jersey)
1911 (Standard Oil of New York)
1870 (Standard Oil)
ОснивачиЏон Д. Рокфелер
(Standard Oil)
СедиштеЕрвинг, САД
Руководиоци
Рекс Тилерсон
Марк Алберс
Мајкл Долан
Доналд Хамфрејс
ПроизводиГориво
Мазива
Петрохемија
Приход милијарди 310,58 долара (2009)[1]
Оперативни приход
 милијарди 34,77 долара (2009)[1]
Профит милијарди 19,28 долара (2009)[1]
Укупна активаРаст милијарди 233,32 долара (2009)[1]
Укупан капитал милијарди 110,56 долара (2009)[1]
Број запослених
102.700 (2010)[2]
Веб-сајтcorporate.exxonmobil.com

Exxon Mobil Corporation, или ExxonMobil, је америчка мултинационална нафтна и гасна компанија, и директни је наследник Рокфелерове Standard Oil компаније.[3][4] Компанија је формирана 30. новембра 1999. године, спајањем Exxon и Mobil компаније.[3] Примарни брендови Ексон мобила су Ексон, Мобил, Есо и Ексон мобил хемикал.[5] Ексон мобил је регистрован у држави Њу Џерзи.[6]

Ексон мобил је једна од највећих јавних компанија у свету и налази се 3. на Fortune Global 500 листи. Резерве нафте компаније, на крају 2007. године, износиле су 72 милијарди барела, и очекује се да ће да трају 14 година.[7] Са 37 рафинерија нафте у 21 земљи и дневним капацитетом прераде од 6,3 милиона барела, ExxonMobil је једна је од највећих рафинерија у свету. Као једна од највећих светских компанија по приходу, Ексон мобил је од 1996. до 2017. варирала од прве до шесте највеће компаније којом се тргује по тржишној капитализацији.[8][9] Ова компанија је 2016. била рангирана на трећем месту на листи Форбес Глобал 2000.[10] Ексон мобил је била десета најпрофитабилнија компанија у Форчун 500 у 2017. години.[11] Од 2018. године, компанија је заузела друго место на ранг листи Форчуне 500 највећих америчких корпорација по укупном приходу.[12] Приближно 55,56% акција компаније држе институције. Од марта 2019. године највећи акционари Ексон мобила укључују Вангард групу (8,15%), BlackRock (6,61%) и State Street Corporation (4,83%).

Ексон мобил[13] је једна од највећих светских великих нафтних компанија.[12] Према подацима из 2007, ова компанија је имала дневну производњу од 3,921 милиона БОЕ (нафти еквивалентних барела); али знатно мање од других националних компанија. У 2008. години ово је било приближно 3% светске производње, што је мање од неколико највећих државних нафтних компанија.[14] Када се рангира по резервама нафте и гаса, заузима 14. место у свету - са мање од 1% од тотала.[15][16] Резерве Ексон мобила биле су 20 милијарди БОЕ на крају 2016. године, а очекивало се да ће стопе производње у 2007. трајати више од 14 година.[17] Са 37 рафинерија нафте у 21 земљи, што чини комбиновани дневни капацитет прераде од 6,3 Mbbl (1.000.000 m3), Ексон мобил је седмо највеће рафинеријско предузеће на свету,[18][19][20] наслов који је такође био повезан са Стандард Оилом од његовог оснивања 1870. године.Стандард Оил[4]

Ексон мобил је био критикован због спорог одговора на напоре за чишћење након изливања нафте Ексон Валдеза на Аљасци 1989. године,[21] које се сматра једним од најгорих изливања нафте на свету[22] у погледу штете по животну средину. Ексон мобил има историју лобирања за порицање климатских промена и против научног консензуса да је глобално загревање узроковано сагоревањем фосилних горива. Компанија је такође била мета оптужби за неправилно бављење питањима људских права, утицај на америчку спољну политику и њен утицај на будућност нација.[23]

Историја

[уреди | уреди извор]

Ексонмобил води своје корене од Вакуум оил компаније, основане 1866. године.[24][25][26][27] Вакуум оил је касније купила фирма Стандард оил 1879. године. Организација се одвојила од Стандарда 1911. при његовом распаду[28][29][30][31] и спојена од стране Стандард оил компанијом из Њујорка (Сокони), касније познатом као Мобил, 1931. Након распада 1911, Стандард оил је наставио да постоји преко своје подружнице у Њу Џерсију, понекад зване Џерси стандард, и задржан је назив Стандард оил у већем делу источних Сједињених Држава. Џерси стандард се увећао куповином Хамбл оила[32][33][34][35][36][37] током 1930-их и постао доминантна нафтна компанија на светској сцени. Недостатак власништва компаније над именом Стандард оил широм Сједињених Држава, међутим, довео је до промене имена како би се сви њени брендови објединили под једним именом, одлучивши да се назив Ексон 1972. године уместо да се настави са употребом три различита бренда Esso,[38] Enco,[39] и Humble.[40][41]

Године 1998, две компаније су се сложиле да се споје и формирају Ексонмобил, са склапањем уговора 30. новембра 1999. Две компаније су навеле ниже цене нафте и бољу способност да се такмиче са другим државним нафтним компанијама изван Сједињених Држава као што су Пемекс и Арамко. Уговором су се две компаније практично спојиле, при чему је име нове компаније садржало оба трговачка имена њених непосредних претходника. Међутим, структура спајања је предвиђала да је Ексон преживела компанија која је купила Мобил, уместо да се ствара нова компанија.[41][42][43][44]

Операције

[уреди | уреди извор]

Ексонмобил је највећа компанија у власништву владе у енергетској индустрији и производи око 3% светске нафте и око 2% светске енергије.[45]

Ексонмобил је вертикално интегрисан[46][47] у бројне глобалне оперативне дивизије. Ове дивизије су груписане у три категорије за референтне сврхе, иако компанија такође има неколико самосталних одељења, као што су Угаљ & Минерали. Такође поседује стотине мањих подружница као што су XTO Energy[48][49][50][51][52] и SeaRiver Maritime.[53][54][55][56] Ексонмобил такође има већински власнички удео у Imperial Oil.[57][58][59][60][61][62][63][64][65]

Истраживања и производња

[уреди | уреди извор]

Одељење истраживања и производње чини већину прихода Ексонмобила, чинећи приближно 70%.[74] У 2021, Ексонмобил је имао око 30 милијарди барела нафте и еквивалената нафте, као и 38,1 милијарду кубних стопа природног гаса.[75]

У Сједињеним Државама, Ексонмобилове активности истраживања и производње нафте концентрисане су у Пермском басену, Бакен формацији, Вудфордски шкриљци, Кејни шкриљци и Мексичком заливу. Поред тога, Ексонмобил има неколико гасних постројења у регионима Марселус формације, Јутика формације, Хејнсвил формације, Барнет формације и Фејетвил формације. Све активности природног гаса обавља њена подружница, XTO Energy. Према подацима од 31. децембра 2014, Ексонмобил је поседовао 14,6×10^6 acres (59.000 km2) у Сједињеним Државама, од чега је 1,7×10^6 acres (6.900 km2) било на мору, од чега је 1,5×10^6 acres (6.100 km2) било у Мексичком заливу.[76] У Калифорнији има заједничко предузеће под називом Aera Energy LLC[77][78][79][80][81] са Shell Oil. У Канади, компанија држи 5,4×10^6 acres (22.000 km2), укључујући 1×10^6 acres (4.000 km2) на мору и 0,7×10^6 acres (2.800 km2) пројекта Керл оил сандс.[76][82][83][84][85][86][87][88]

У Аргентини, Ексонмобил поседује 0,9×10^6 acres (3.600 km2) и 4,9×10^6 acres (20.000 km2) у Немачкој. У Холандији Ексонмобил поседује 1,5×10^6 acres (6.100 km2), у Норвешкој поседује 0,4×10^6 acres (1.600 km2) на мору, а у Уједињеном Краљевству 0,6×10^6 acres (2.400 km2) на мору. У Африци, узводне операције су концентрисане у Анголи, где поседује 0,4×10^6 acres (1.600 km2) на мору, у Чаду где поседује 46.000 acres (19.000 ha), Екваторијалној Гвинеји, где поседује 0,1×10^6 acres (400 km2) на мору и Нигерији, где поседује 0,8×10^6 acres (3.200 km2) на мору.[76] Поред тога, Ексонмобил планира да започне истражне активности на обалама Либерије и Обале Слоноваче.[89][90] У прошлости, Ексонмобил је имао истражне активности на Мадагаскару, међутим ове операције су окончане због незадовољавајућих резултата.[91]

У Азији, има 9.000 acres (3.600 ha) у Азербејџану, 1,7×10^6 acres (6.900 km2) у Индонезији, од чега је 1,3×10^6 acres (5.300 km2) на мору, 0,7×10^6 acres (2.800 km2) у Ираку, 0,3×10^6 acres (1.200 km2) у Казахстану, 0,2×10^6 acres (810 km2) у Малезији, 65.000 acres (26.000 ha) у Катару, 10.000 acres (4.000 ha) у Јемену, 21.000 acres (8.500 ha) у Тајланду, 81.000 acres (33.000 ha) у Уједињеним Арапским Емиратима.[76]

У Аустралији, Ексонмобил је држао 1,7×10^6 acres (6.900 km2), укључујући 1,6×10^6 acres (6.500 km2) на мору. Такође управља постројењем за кондиционирање гаса Лонгфорд и учествује у развоју Горгон ЛНГ пројекта.[92][93][94][95][96][97][98] У Папуи Новој Гвинеји, има 1,1×10^6 acres (4.500 km2), укључујући и пројекат ПНГ гас.[76]

Руске операције

[уреди | уреди извор]

До Руске инвазије на Украјину 2022, Ексонмобил је држао 85.000 acres (34.000 ha) у пројекту Сахалин-I.[99][100][101][102] преко своје подружнице Ексон Нефтегас.[103][104][105][106][107] Заједно са Роснефтом, развијено је 63,6×10^6 acres (257.000 km2) у Русији, укључујући Источно-Приновоземељско поље.[108][109][110][111][112] Међутим, након што је почела руска инвазија 2022. године, Ексонмобил је објавио да се у потпуности повлачи из Русије и из Сахалина-I, и покренуо је тужбу против Руске савезне владе 30. августа.[113]

Продуктна решења

[уреди | уреди извор]
Бензинска пумпа Ексонмобила у Хајавосију, Џорџија

Ексонмобил је формирао своју дивизију за производна решења 2022. године, комбинујући своја раније засебна одељења за производњу и хемикалије у једну компанију.[114]

Низводно и малопродаја

[уреди | уреди извор]

Ексонмобил пласира производе широм света под брендовима Exxon, Мобил и Esso. Мобил је Ексонмобилов примарни малопродајни бренд бензина у Калифорнији, Флориди, Њујорку, Новој Енглеској, Великим језерима и Средњем западу. Ексон је примарни бренд у остатку Сједињених Држава, са највећом концентрацијом малопродајних објеката који се налазе у Њу Џерсију, Пенсилванији, Тексасу (дели са Мобилом), и у средњоатлантским и југоисточним државама. Ексонмобил има станице у 46 држава, одмах иза Шела САД и испред Филипса 66. Одсутан је само на Аљасци, Хавајима, Ајови и Канзасу.[115]

Изван Сједињених Држава, Есо и Мобил се првенствено користе, при чему Есо послује у 14 земаља, а Мобил у 29 земаља и региона.[116]

У Јапану, Ексонмобил је имао 22% удела у Тоненгенерал Секију К.К., рафинерској компанији која се спојила са Енеосом 2017. године.[117][118]

Примарни малопродајни брендови Ексонмобила широм света су Exxon, Esso, Mobil, при чему се први користи искључиво у Сједињеним Државама, а друга два се користе у већини других земаља у којима Ексонмобил послује. Есо је једини од његових брендова који се широко не користи у Сједињеним Државама. Од 2008. године Мобил је једини бренд за мазива компаније. Ексонмобил је од 2018. године водио програм лојалности,[119][120][121][122] Ексонмобил награде+, где купци зарађују наградне поене приликом пуњења на станицама у Сједињеним Државама и касније и у Уједињеном Краљевству.[123][124][125]

Хемикалије

[уреди | уреди извор]

Ексонмобил хемикалије је петрохемијска компанија која је настала спајањем Ексонове и Мобилове хемијске индустрије 1999. Њени главни производи укључују базне олефине и ароматике, етилен гликол, полиетилен и полипропилен заједно са специјалним линијама као што су еластомери, пластификатори, растварачи, процесни флуиди, оксо алкохоли и лепљиве смоле. Компанија такође производи синтетичка основна средства за подмазивање, као и адитиве за мазива, пропиленске фолије за паковање и катализаторе. Ексонмобил је највећи произвођач бутил гуме.[126] Инфинеум, заједничко предузеће са Шел плц, производи и продаје адитиве за подмазивање картера, адитиве за гориво и специјалне адитиве за мазива, као и течности за аутоматске мењаче, уља за мењаче и индустријска уља.[127]

Спонзорства

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Мобил 1

Мобил 1, бренд синтетичког моторног уља,[128][129] је главни спонзор више тркачких тимова и као званично моторно уље NASCAR-а од 2003. године.[130] Ексонмобил је тренутно у партнерству са Оракл Ред Бул Рејсинг у Формули 1 и Калита моторспортом.[131][132][133]

Рафинерије

[уреди | уреди извор]

Ексонмобил води 21 рафинерију широм света, а компанија тврди да је 80% њених капацитета за прераду интегрисано са хемијским или мазивним основним материјалима. Ексонмобилова највећа рафинерија је њена Бомонт рафинерија, а друга по величини у Сједињеним Државама је Бејтаун рафинерија, која се налази у Бејтауну у Тексасу.[134][135][136][137] Његова свеукупно друга највећа рафинерија је постројење на острву Џуронг у Сингапуру. Просечан глобални капацитет прераде Ексонмобила био је 4,6 милиона барела дневно, при чему су Сједињене Државе произвеле већи део прерађивачког капацитета компаније са око 1,77 милиона барела дневно. Корпоративни веб-сајт Ексонмобилов тврди да прерађује скоро 5 милиона барела дневно.[138][139][140][141]

Ексонмобил је био једна од ретких рафинерија у САД која је значајно проширила капацитете након индустријског пада који се одвио током пандемије Ковида-19.[142] Компанија је завршила проширење за 250.000 барела дневно у својој рафинерији у Бомонту, Тексас, почетком 2023. године.[143]

Решења са ниским садржајем угљеника

[уреди | уреди извор]

Званично формирано Ексонмобиловим корпоративним реструктурирањем 2022, и тренутно предвођено бившим председником Џенерал моторса Дан Аманом, Нискоугљенична решења су одељење за алтернативну енергију компаније. Одељење наводи да ће смањити емисије у секторима које је тешко декарбонизовати као што су тешка индустрија, комерцијални транспорт и производња електричне енергије користећи комбинацију горива са нижим емисијама, водоника, и хватањем и складиштењем угљеника. Нискоугљенична решења спроводе истраживање о чистим енергетским технологијама, укључујући биогорива алги,[144][145][146] биодизел направљен од пољопривредног отпада, карбонатне горивне ћелије и рафинацију сирове нафте у пластику коришћењем мембрана и осмозе уместо топлоте.[147][148] Компанија је у априлу 2023. спекулисала да би, у очекивању добрих економских услова, пословање са нискоугљеничним решењима могло да надмаши вредност њених нафтних и гасних операција.[149]

Према подацима из 2023. године, компанија је била у процесу пројектовања своје инаугурационе велике фабрике намењене производњи водоника са ниским садржајем угљеника, смештене у оквиру свог рафинеријског и петрохемијског комплекса у Бејтауну у Тексасу. Овај пројекат би требало да постане највећи светски пројекат водоника са ниским садржајем угљеника.[150][151]

Захватање и складиштење угљеника

[уреди | уреди извор]

Ексонмобил је јавно најавио да ће уложити 15 милијарди долара у оно што је сматрао „будућношћу са ниском емисијом угљеника“ и тврди да је светски лидер у прикупљању и складиштењу угљеника. Компанија додатно планира да њене Скоуп 1 и 2 емисије буду угљенично неутралне[152][153][154] до 2050. Ексонмобил је додатно купио компанију за биогориво Биоџет АС 2022. године, а његова канадска подружница Империјал оил наставља са плановима за производњу обновљивог дизел биогорива.[155][156] У јулу 2023. године, Ексон је пристао да купи Денбери ресурсе[157][158][159][160] за 4,9 милијарди долара како би унапредио своје нискоугљеничне напоре.[161][162]

Нискоугљенични енергетски пројекти

[уреди | уреди извор]

Ексон ради на енергетским пројектима са ниским садржајем угљеника, фокусирајући се на основна истраживања у пет до десет кључних области. Овај рад троши део од милијарде долара годишње које Ексон троши на истраживања широм света и 8 милијарди долара које је потрошио од 2000. године на истраживање, развој и примену технологија са ниским садржајем угљеника. Пројекти укључују: биогорива алги, биодизел из пољопривредног отпада, растопљене карбонатне горивне ћелије,[163][164][165][166] и нове начине за производњу пластике којима се производи мање угљен-диоксида.[167]

Рударство литијума

[уреди | уреди извор]

У новембру 2023. Ексонмобил је почео са израдом бушотина за литијум у америчкој држави Арканзас. У јуну 2024. потписан је прелиминарни уговор о испоруци литијума за СК групи. Литијум је намењен за производњу литијум-јонских батерија које ће покретати електрична возила.[168]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „XOM Income Statement”. Приступљено 2. 4 2013.  Текст „ Exxon Mobil Corporation Common Stock - Yahoo! Finance ” игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. ^ „Fortune Global 500 2010: The World's Biggest Companies - Exxon Mobil - XOM”. Приступљено 2. 4 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  3. ^ а б „our history (text version)”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2013. г. Приступљено 2. 4. 2013. 
  4. ^ а б „ExxonMobil, Our History”. Exxon Mobil Corp. Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2007. 
  5. ^ „ExxonMobil, Our Brands”. Exxon Mobil Corp. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 12. 1. 2018. 
  6. ^ „10-K”. 10-K. Приступљено 1. 6. 2019. 
  7. ^ Exxon Mobil Corporation Announces 2007 Reserves Replacement | Business Wire | Find Articles
  8. ^ „Apple loses title of world's most valuable company to Exxon”. Fox News. 17. 4. 2013. Архивирано из оригинала 18. 4. 2013. г. Приступљено 18. 4. 2013. 
  9. ^ „Fortune 500”. Forbes. Приступљено 20. 11. 2020. 
  10. ^ DeCarlo, Scott. „ExxonMobil - In Photos: Global 2000: The World's Top 25 Companies”. Forbes. Архивирано из оригинала 6. 2. 2017. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  11. ^ „The 10 most profitable companies of the Fortune 500”. Fortune. Архивирано из оригинала 10. 3. 2019. г. Приступљено 23. 3. 2019. 
  12. ^ а б „Fortune Global 500 List 2018”. Fortune. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 22. 3. 2019. 
  13. ^ Limited, Bangkok Post Public Company. „Engine No. 1 converts tiny ExxonMobil stake into big win”. Bangkok Post. 
  14. ^ „The new Seven Sisters: oil and gas giants dwarf western rivals”. Financial Times. Архивирано из оригинала 24. 4. 2008. г. Приступљено 21. 4. 2008. 
  15. ^ „Will We Rid Ourselves of This Pollution?”. Forbes. 16. 4. 2007. Архивирано из оригинала 30. 3. 2009. г. Приступљено 22. 4. 2008. 
  16. ^ „EIA – Statement of Jay Hakes”. Tonto.eia.doe.gov. 10. 3. 1999. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 11. 7. 2011. 
  17. ^ „Exxon Mobil Corporation Announces 2013 Reserves Replacement Totaled”. marketwatch.com. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 24. 10. 2014. 
  18. ^ „Top 10 large oil refineries”. Hydrocarbons Technology. Архивирано из оригинала 14. 11. 2008. г. Приступљено 20. 4. 2020. 
  19. ^ „Exxon Mobil – Company profile”. Exxon Mobil Corp. Архивирано из оригинала 14. 11. 2008. г. Приступљено 9. 8. 2010. 
  20. ^ „Natural Gas Marketing”. PetroStrategies, Inc. 14. 3. 2018. Архивирано из оригинала 05. 08. 2020. г. Приступљено 17. 07. 2021. 
  21. ^ Holusha, John (21. 4. 1989). „Exxon's Public-Relations Problem”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 9. 7. 2020. 
  22. ^ „11 Major Oil Spills Of The Maritime World”. Marine Insight. Приступљено 9. 7. 2020. 
  23. ^ Ian Thompson (30. 7. 2012). „Private Empire: ExxonMobil and American Power”. The Telegraph. London. Архивирано из оригинала 11. 2. 2018. г. Приступљено 3. 4. 2018. 
  24. ^ „Vacuum Standardized”. Time Magazine, 1930. 1930-03-03. Архивирано из оригинала 16. 7. 2010. г. Приступљено 01. 12. 2009. 
  25. ^ „TESS -- Error”. 
  26. ^ Marius Vassiliou (2018). Historical Dictionary of the Petroleum Industry, 2nd Ed. Lanham, MD: Rowman and Littlefield.ISBN 1538111594ISBN 978-1-5381-1159-8.
  27. ^ „Business & Finance: Socony-Vacuum Corp.”. Time Magazine, 1931. 1931-08-10. Архивирано из оригинала 22. 11. 2008. г. Приступљено 01. 12. 2009. 
  28. ^ „The Sherman Anti-Trust Act and Standard Oil” (PDF). University of Houston. 9. 1. 2014. 
  29. ^ „A Guide to the ExxonMobil Historical Collection”. University of Texas at Austin. Приступљено 9. 1. 2014. 
  30. ^ Ibrahim, Youssef M. (12. 08. 1998). „British Petroleum Is Buying Amoco in $48.2 Billion Deal”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 20. 09. 2022. 
  31. ^ „Sohio name being replaced by BP after 63 years”. UPI (на језику: енглески). Приступљено 20. 09. 2022. 
  32. ^ Clark, James A.; Odintz, Mark (31. 8. 2015) [June 12, 2010]. „Exxon Company, U.S.A.”. Handbook of Texas (online изд.). Texas State Historical Association. 
  33. ^ Humble Oil and Refining Co. filing with US Atomic Energy Commission (PDF) (Извештај). 20. 12. 1972. 
  34. ^ McArthur, Judith N. (15. 6. 2010). „Sterling, Florence M.”. Handbook of Texas (online изд.). Texas State Historical Association. 
  35. ^ Linsley, Judith; Rienstrad, Ellen; Stiles, Jo (2002). Giant Under the Hill, A History of the Spindletop Oil Discovery at Beaumont, Texas in 1901. Austin: Texas State Historical Association. стр. 204. ISBN 9780876112366. 
  36. ^ Olien, Diana; Olien, Roger (2002). Oil in Texas, The Gusher Age, 1895-1945. Austin: University of Texas Press. стр. 62–63. ISBN 0292760566. 
  37. ^ „From Anahuac to Millions”. Petroleum Age. 7 (1): 61. јануар 1920. Приступљено 14. 4. 2016. 
  38. ^ Falola, Toyin (30. 9. 2005). The Politics of the Global Oil Industry: An IntroductionНеопходна слободна регистрација. Westport, CT: Praeger. стр. 27. ISBN 978-0275984007. 
  39. ^ „Marathon Marketing History” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 09. 2011. г. Приступљено 21. 03. 2016. 
  40. ^ for the City of Rochester (септембар 1990). „Detailed Historical Site Assessment of the Vacuum Oil Company's facilities and locations” (PDF). New York Department of Environmental Conservation. Приступљено 8. 5. 2023. 
  41. ^ а б Kumar, B. Rajesh (2019), Kumar, B. Rajesh, ур., „ExxonMobil Merger”, Wealth Creation in the World's Largest Mergers and Acquisitions: Integrated Case Studies, Management for Professionals (на језику: енглески), Cham: Springer International Publishing, стр. 101—109, ISBN 978-3-030-02363-8, ISSN 2192-8096, S2CID 239577792, doi:10.1007/978-3-030-02363-8_9, Приступљено 15. 9. 2022 (потребна претплата)
  42. ^ Brooks, Nancy Rivera (2. 12. 1998). „Exxon and Mobil Agree to Biggest Merger Ever”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2020. 
  43. ^ „The Exxon - Mobil Merger Controversy|Business Strategy|Case Study|Case Studies”. www.icmrindia.org. Приступљено 09. 05. 2023. 
  44. ^ „U.S. to Allow Mobil Deal With Exxon”. www.washingtonpost.com. Приступљено 09. 05. 2023. 
  45. ^ „Exxon Mobil eyes multi-billion dollar investment at Singapore refinery | Market Report Company – analytics, Prices, polyethylene, polypropylene, polyvinylchloride, polystyrene, Russia, Ukraine, Europe, Asia, reports”. www.mrcplast.com. Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г. Приступљено 3. 4. 2019. 
  46. ^ Perry, Martin K. (1989). „Vertical integration: Determinants and effects”. Handbook of Industrial Organization. 1: 183—255. doi:10.1016/S1573-448X(89)01007-1. Приступљено 22. 10. 2022. 
  47. ^ Gofman, Michael; Wu, Youchang (01. 01. 2022). „Trade credit and profitability in production networks”. Journal of Financial Economics (на језику: енглески). 143 (1): 593—618. ISSN 0304-405X. doi:10.1016/j.jfineco.2021.05.054. 
  48. ^ „XTO Energy Inc. Company Profile”. hoovers.com. Hoover's. Приступљено 2. 9. 2014. 
  49. ^ Pat King (26. 8. 2003). „XTO Energy Brings Old Oil, Gas Wells in Alaska Back to Life”. AK Oil & Gas Reporter. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 19. 11. 2014. 
  50. ^ Joe Carroll (9. 6. 2011). „Exxon Expands U.S. Gas Reserves With $1.7 Billion Purchase”. Bloomberg.com. Приступљено 3. 9. 2014. 
  51. ^ Jim Polson; Joe Carroll (17. 10. 2012). „Exxon expands into Canadian shale with bid for Celtic”. The Globe and Mail. Приступљено 3. 9. 2014. 
  52. ^ Brian O'Keefe (16. 4. 2012). „Exxon's big bet on shale gas”. Fortune. Приступљено 19. 11. 2014. 
  53. ^ Nolte, Carl (11. 8. 1993). „Bay's Battle of the High-Tech Tugboats”. San Francisco Chronicle: A15. 
  54. ^ Whitney, David (16. 12. 1994). „EXXON SEEKS TAX DOLLARS FOR TANKER”. Anchorage Daily News: D1. 
  55. ^ Whitney, David (5. 4. 1996). „EXXON WANTS NOTORIOUS TANKER BACK ON DUTY IN ALASKA WATERS”. Anchorage Daily News: A1. 
  56. ^ Phillips, Natalie (18. 6. 1998). „OIL TANKER STILL BARRED FROM SOUND JUDGE REFUSES TO REMOVE RESTRICTION ON EXXON VALDEZ”. Anchorage Daily News: B1. 
  57. ^ TopBlog. „Energy Choices: ExxonMobil – Exxon Energy”. Energy Choices (на језику: индонежански). Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г. Приступљено 3. 4. 2019. 
  58. ^ „Imperial Oil Limited”. Приступљено 25. 10. 2016. 
  59. ^ Drummond, Ian. (1987). Progress without Planning : the Economic History of Ontario from Confederation to the Second World War. Toronto Buffalo and London: University of Toronto Press. стр. 95. ISBN 978-1-4426-5395-5. OCLC 992490265. 
  60. ^ Taylor, Graham D. (2019). Imperial standard : Imperial Oil, Exxon, and the Canadian oil industry from 1880. Calgary, Alberta, Canada: University of Calgary Press. стр. 32. ISBN 978-1-77385-036-8. OCLC 1087508620. 
  61. ^ Gray, Earle (2008). Ontario's petroleum legacy : the birth, evolution and challenges of a global industry. Edmonton: Heritage Community Foundation. стр. 41. ISBN 978-1-4593-3970-5. OCLC 842999352. 
  62. ^ Burr, Christina (2006). Canada's Victorian Oil Town : the Transformation of Petrolia from Resource Town into a Victorian Community. Montreal, Kingston, London and Ithaca: McGill-Queen's University Press. стр. 114. ISBN 978-0-7735-7590-5. OCLC 951204013. 
  63. ^ Taylor, Graham D (2019). Imperial standard : Imperial Oil, Exxon, and the Canadian oil industry from 1880. Calgary, Alberta, Canada: University of Calgary Press. стр. 35. ISBN 978-1-77385-036-8. OCLC 1087508620. 
  64. ^ Taylor, Graham D. (2019). Imperial standard : Imperial Oil, Exxon, and the Canadian oil industry from 1880. Calgary, Alberta, Canada: University of Calgary Press. стр. 34. ISBN 978-1-77385-036-8. OCLC 1087508620. 
  65. ^ Taylor, Graham D. (2019). Imperial standard : Imperial Oil, Exxon, and the Canadian oil industry from 1880. Calgary, Alberta, Canada: University of Calgary Press. стр. 35—36. ISBN 978-1-77385-036-8. OCLC 1087508620. 
  66. ^ „Upstream, midstream & downstream”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2014. г. 
  67. ^ „Industry Overview”. Архивирано из оригинала 08. 05. 2017. г.  from the website of the Petroleum Services Association of Canada (PSAC)
  68. ^ „Coalbed Methane Basic Information”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2012. г. 
  69. ^ Industry Overview from the website of the Petroleum Services Association of Canada (PSAC)
  70. ^ Sulfur production report by the United States Geological Survey
  71. ^ Discussion of recovered byproduct sulfur
  72. ^ Burclaff, Natalie. „Research Guides: Oil and Gas Industry: A Research Guide: Downstream: Refining and Marketing”. Library of Congress. Приступљено 22. 10. 2023. 
  73. ^ „Business divisions”. ExxonMobil (на језику: енглески). Приступљено 31. 08. 2022. 
  74. ^ „Financial operations overview and highlights | ExxonMobil”. ExxonMobil. Архивирано из оригинала 24. 10. 2018. г. Приступљено 24. 10. 2018. 
  75. ^ „ExxonMobil's proved reserves by product type 2021”. Statista (на језику: енглески). Приступљено 31. 08. 2022. 
  76. ^ а б в г д „Exxon Mobil Corp (XOM)”. Reuters. Архивирано из оригинала 9. 1. 2016. г. Приступљено 9. 1. 2016. 
  77. ^ Xia, Roxana; Rust; Susanne; Chabria; Anita (10. 10. 2021). „California's offshore oil rigs are decades old, and industry resists decommissioning them”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 27. 6. 2022. 
  78. ^ Orozco, Lance (1. 9. 2022). „German company buys one of state's largest oil producers, which has operations in Ventura County”. KCLU (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2022. 
  79. ^ Olalde, Mark (27. 10. 2022). „Oil giants sell thousands of California wells, raising worries about future liability”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 7. 11. 2022. 
  80. ^ Cox, John (1. 7. 2024). „CRC completes acquisition of Aera”. The Bakersfield Californian. 
  81. ^ Cox, John (07. 02. 2024). „CRC agrees to buy Aera for $2.1 billion”. The Bakersfield Californian (на језику: енглески). Приступљено 10. 02. 2024. 
  82. ^ „Fluor bags Kearl Alberta deal”. Upstream Online. NHST Media Group. 7. 7. 2009. Приступљено 2009-07-08. 
  83. ^ Hussain, Murtaza (8. 1. 2020). „Imperial Oil, Canada's Exxon Subsidiary, Ignored Its Own Climate Change Research for Decades, Archive Shows”. The Intercept. Приступљено 29. 3. 2023. 
  84. ^ „The AER Issues an Environmental Protection Order for Imperial's Kearl Oil Sands Project”. Alberta Energy Regulator. Electric Energy Online. 10. 2. 2023. Приступљено 29. 3. 2023. 
  85. ^ Annual Report (PDF). Imperial Oil (Извештај). Calgary, Alberta. 2022. Приступљено 29. 3. 2023. 
  86. ^ „Global 500”. Fortune (на језику: енглески). Приступљено 04. 08. 2022. 
  87. ^ „Top ten companies by oil production”. Offshore Technology (на језику: енглески). 14. 05. 2019. Архивирано из оригинала 05. 06. 2022. г. Приступљено 04. 08. 2022. 
  88. ^ Hussain, Murtaza (8. 1. 2020). „Imperial Oil, Canada's Exxon Subsidiary, Ignored Its Own Climate Change Research for Decades, Archive Shows”. The Intercept. Приступљено 29. 3. 2023. 
  89. ^ Toweh, Alphonso (13. 11. 2015). „Exxon Mobil to drill offshore post-Ebola Liberia”. Reuters. Архивирано из оригинала 26. 1. 2016. г. Приступљено 9. 1. 2016. 
  90. ^ Bavier, Joe (17. 12. 2014). „Ivory Coast signs deals with ExxonMobil for two oil blocks”. Reuters. Архивирано из оригинала 26. 1. 2016. г. Приступљено 9. 1. 2016. 
  91. ^ Rabary, Lovasoa (4. 7. 2015). „Exxon Mobil ends oil exploration in Madagascar after poor finds -minister”. Reuters. Архивирано из оригинала 26. 1. 2016. г. Приступљено 9. 1. 2016. 
  92. ^ „Gorgon, Northern Carnarvon Basin”. Offshore-technology.com. SPG Media Limited. Приступљено 2008-06-16. 
  93. ^ „Gorgon EIS 2009-Response to Submissions” (PDF). Chevron Australia. Приступљено 2009-08-20. 
  94. ^ Longley, I.M.; Buessenschuett, C.; Clydsdale, L.; Cubitt, C.J.; Davis, R.C.; Johnson, R.C.; Marshall, M.K.; Murray, N.M.; Somerville, A.P.; Spry, R.; Thompson, T.B. „The North West Shelf of Australia - A Woodside Perspective” (PDF). Search and Discovery. article #10041 — преко American Association of Petroleum Geologists. 
  95. ^ „Offshore Acreage Release 2008:Exploration History”. Department of Resources, Energy and Tourism. Архивирано из оригинала 11. 9. 2009. г. Приступљено 2009-08-20. 
  96. ^ „Chevron gets Gorgon green light”Неопходна новчана претплата. Upstream Online. NHST Media Group. 7. 9. 2007. Приступљено 18. 07. 2008. 
  97. ^ „Chevron gets Gorgon green light”Неопходна новчана претплата. Upstream Online. NHST Media Group. 27. 10. 2007. Приступљено 18. 07. 2008. 
  98. ^ Petrie, F; Vuckovic, V (2013). „Oil and Gas Resources of Australia 2003” (PDF). Geoscience Australia. Department of Industry, Tourism and Resources. ISSN 1038-118X — преко Geoscience Australia Index of /webtemp/image_cache. 
  99. ^ „"Sakhalin-1: A New Frontier"”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2012. г.  - PennWell Custom Publishing (c/o of ExxonMobil)
  100. ^ „ExxonMobil to discontinue operations at Sakhalin-1, make no new investments in Russia”. ExxonMobil (на језику: енглески). Приступљено 02. 03. 2022. 
  101. ^ „Putin Orders Sakhalin-1 Project Transferred to Russian Entity”. Bloomberg US Edition. 8. 10. 2022. Приступљено 2022-10-08. 
  102. ^ „Z-44 Chayvo Well: The Deepest Oil Extraction (Infographic)”. 24. 3. 2017. 
  103. ^ „Sakhalin-1 Project”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2010. г. Приступљено 29. 12. 2009. 
  104. ^ „Sakhalin-1 Project Production Goal Achieved”. Irving, Texas: ExxonMobil News Release. 14. 02. 2007. Приступљено 2009-12-29. 
  105. ^ Revesz, Rachael (18. 12. 2016). „Trump's Secretary of State pick was 'director of US-Russian oil firm'”. The Independent. 
  106. ^ „EXXON NEFTEGAS LIMITED OPENS NEW OFFICE BUILDING”. Архивирано из оригинала 19. 06. 2010. г. Приступљено 29. 12. 2009. 
  107. ^ Munzinger, Hannes (18. 12. 2016). „Rex Tillerson: Trumps Außenminister im Steuerparadies”. Süddeutsche Zeitung (на језику: немачки). 
  108. ^ Yenikeyeff, Shamil,. „"BP, Russian billionaires, and the Kremlin: a Power Triangle that never was"” (PDF). Приступљено 24. 11. 2011. , Oxford Energy Comment, November 23, 2011
  109. ^ „ExxonMobil in $3.2bn Rosneft Arctic pact”Неопходна новчана претплата. Upstream Online. NHST Media Group. 30. 08. 2011. Приступљено 31. 08. 2011. 
  110. ^ Vasilyeva, Nataliya (30. 08. 2011). „Rosneft teams up with Exxon Mobil in Arctic deal”. Bloomberg Businessweek. Bloomberg. Архивирано из оригинала 02. 11. 2012. г. Приступљено 31. 08. 2011. 
  111. ^ Soldatkin, Vladimir; Golubkova, Katya; Erman, Michael; Scheyder, Ernest (1. 9. 2011). „Exxon, Rosneft tie up in Russian Arctic, U.S.”. Reuters. Архивирано из оригинала 20. 4. 2017. г. Приступљено 2. 9. 2011. 
  112. ^ Kramer, Andrew E. (30. 8. 2011). „Exxon Reaches Arctic Oil Deal With Russians”. The New York Times. Приступљено 2. 9. 2011. 
  113. ^ „Exxon escalates dispute with Russia over barred exit from oil project - WSJ”. Reuters (на језику: енглески). 30. 08. 2022. Приступљено 2022-08-31. 
  114. ^ Valle, Sabrina (01. 02. 2022). „Exxon unveils sweeping restructuring in latest cost cutting move”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-31. 
  115. ^ Exxon Mobil gas station locations in the USA. Scrape Hero. Архивирано из оригинала (PNG) 19. 11. 2021. г. 
  116. ^ „Our global brands”. ExxonMobil (на језику: енглески). Приступљено 31. 08. 2022. 
  117. ^ „Exxon in Talks to Restructure Stake in Japan Refining Unit”. Bloomberg News. 5. 1. 2012. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. Приступљено 6. 3. 2017. 
  118. ^ Okada, Yuji; Adelman, Jacob (30. 1. 2012). „TonenGeneral to Buy Exxon Japan Refining, Marketing Unit for $3.9 Billion”. Bloomberg. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. Приступљено 30. 1. 2012. 
  119. ^ Sharp, Byron; Sharp, Anne (1997), „Loyalty programs and their impact on repeat-purchase loyalty patterns”, International Journal of Research in Marketing, 14 (5): 473—486, doi:10.1016/S0167-8116(97)00022-0 
  120. ^ „Coalition loyalty programs: how to create an engaging open-loop loyalty program?”. www.openloyalty.io. Приступљено 3. 7. 2024. 
  121. ^ „Earn Cash Back”. Rakuten (на језику: енглески). Приступљено 3. 7. 2024. 
  122. ^ „Air Miles Middle East”. www.airmilesme.com. Приступљено 3. 7. 2024. 
  123. ^ „ExxonMobil launches new Exxon Mobil rewards loyalty program”. ExxonMobil (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 10. 2022. г. Приступљено 05. 10. 2022. 
  124. ^ Paul, Trina. „These 5 gas rewards programs that can save you money at the pump”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 05. 10. 2022. 
  125. ^ „Esso and Nectar to launch new loyalty partnership | ExxonMobil United Kingdom”. ExxonMobil (на језику: енглески). Приступљено 05. 10. 2022. 
  126. ^ „ExxonMobil chemicals: petrochemicals since 1886”. ExxonMobil.com. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. Приступљено 14. 1. 2016. 
  127. ^ „Infineum”. Архивирано из оригинала 25. 9. 2015. г. Приступљено 23. 9. 2015. 
  128. ^ „Other products”. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г.  MobilOil
  129. ^ „Lubes'n'Greases”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2019. г. Приступљено 09. 05. 2019. 
  130. ^ „NASCAR® engines use Mobil 1™ | Mobil™”. www.mobil.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 08. 2022. 
  131. ^ „Formula One® – The Mobil 1™/Red Bull Racing partnership”. www.mobil.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 08. 2022. 
  132. ^ „Mobil 1™ Returns to NHRA Racing With Multi-Year Sponsorship of Toyota Racing Development and Kalitta Motorsports”. www.businesswire.com (на језику: енглески). 12. 12. 2019. Приступљено 31. 08. 2022. 
  133. ^ Sam (14. 02. 2011). „McLaren extends Mobil 1 partnership”. Racecar Engineering (на језику: енглески). Приступљено 31. 08. 2022. 
  134. ^ „Baytown Complex - Company Profile 2023” (PDF). ExxonMobil. 2. 4. 2024. Приступљено 2. 4. 2024. 
  135. ^ Vasquez, Lucio (2021-12-27). „2 injured workers file $10 million lawsuit against ExxonMobil after Baytown refinery explosion”. Houston Public Media (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-27. 
  136. ^ „"Major industrial accident" sets off fire at ExxonMobil refinery”. www.cbsnews.com (на језику: енглески). 23. 12. 2021. Приступљено 2022-01-27. 
  137. ^ „ExxonMobil Baytown explosion: 4 workers hurt in 'major industrial accident'”. FOX TV Digital Team (на језику: енглески). 2021-12-23. Приступљено 2022-01-27. 
  138. ^ „A look inside Downstream”. ExxonMobil (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 8. 2022. г. Приступљено 31. 08. 2022. 
  139. ^ „ExxonMobil refining capacity by region 2021”. Statista (на језику: енглески). Приступљено 31. 08. 2022. 
  140. ^ „4 of Nation's 10 Largest Oil Refineries Located Along Texas Gulf Coast”. Zehl & Associates (на језику: енглески). 04. 01. 2022. Приступљено 02. 09. 2022. 
  141. ^ admin. „World's Largest Refineries | Oilandgasclub.com” (на језику: енглески). Приступљено 02. 09. 2022. 
  142. ^ „US refiners invest sparingly in new capacity | Argus Media”. www.argusmedia.com (на језику: енглески). 26. 05. 2022. Приступљено 01. 11. 2023. 
  143. ^ „ExxonMobil boosts fuel supply with $2 billion Beaumont refinery expansion”. ExxonMobil (на језику: енглески). Приступљено 01. 11. 2023. 
  144. ^ Scott, S. A.; Davey, M. P.; Dennis, J. S.; Horst, I.; Howe, C. J.; Lea-Smith, D. J.; Smith, A. G. (2010). „Biodiesel from algae: Challenges and prospects”. Current Opinion in Biotechnology. 21 (3): 277—286. PMID 20399634. doi:10.1016/j.copbio.2010.03.005. 
  145. ^ Darzins, Al; Pienkos, Philip; Edye, Les (2010). Current status and potential for algal biofuels production (PDF). IEA Bioenergy Task 39. 
  146. ^ Westervelt, Amy (17. 03. 2023). „Big oil firms touted algae as climate solution. Now all have pulled funding”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 21. 03. 2023. 
  147. ^ Hirtenstein, Anna (3. 11. 2017). „Exxon Quietly Researching Hundreds of Green Projects”. Bloomberg. Архивирано из оригинала 18. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  148. ^ „ExxonMobil restructuring with low-carbon solutions at forefront”. Environment + Energy Leader (на језику: енглески). 02. 02. 2022. Приступљено 31. 08. 2022. 
  149. ^ Jacobs, Justin (04. 04. 2023). „ExxonMobil says low-carbon business could one day eclipse oil and gas”. Financial Times. Приступљено 2023-09-21. 
  150. ^ „ExxonMobil's low-carbon hydrogen plant to be world's biggest”. energydigital.com (на језику: енглески). 14. 08. 2023. Приступљено 14. 08. 2023. 
  151. ^ West, Terence (14. 08. 2023). „The Largest Low-Carbon Hydrogen Project in the World”. EnergyPortal.eu (на језику: енглески). Приступљено 14. 08. 2023. 
  152. ^ Fankhauser, Sam; Smith, Stephen M.; Allen, Myles; Axelsson, Kaya; Hale, Thomas; Hepburn, Cameron; Kendall, J. Michael; Khosla, Radhika; Lezaun, Javier; Mitchell-Larson, Eli; Obersteiner, Michael; Rajamani, Lavanya; Rickaby, Rosalind; Seddon, Nathalie; Wetzer, Thom (2022). „The meaning of net zero and how to get it right”. Nature Climate Change. 12 (1): 15—21. Bibcode:2022NatCC..12...15F. doi:10.1038/s41558-021-01245-w Слободан приступ. 
  153. ^ „Evolving regulation of companies in climate change framework laws”. Grantham Research Institute on climate change and the environment (на језику: енглески). Приступљено 26. 7. 2023. 
  154. ^ „Federal Act on Climate Protection Goals, Innovation and Strengthening Energy Security - Climate Change Laws of the World”. climate-laws.org (на језику: енглески). Приступљено 26. 7. 2023. 
  155. ^ „ExxonMobil Acquires Large Stake in Biofuel Company Biojet AS”. Environment + Energy Leader (на језику: енглески). 12. 01. 2022. Приступљено 31. 08. 2022. 
  156. ^ „Why we're investing $15 billion in a lower-carbon future”. ExxonMobil (на језику: енглески). Приступљено 31. 08. 2022. 
  157. ^ „Denbury Inc. 2021 Form 10-K Annual Report”. U.S. Securities and Exchange Commission. 
  158. ^ Malik, Naureen S. (2020-07-20). „Shale Driller Calls Fake News on 'Fraudulent' Press Release”. Financial Post. Bloomberg News. 
  159. ^ „Oil driller Denbury says statement on takeover deal was 'fraudulent' - BNN Bloomberg”. BNN Bloomberg. Bloomberg News. 20. 07. 2020. Приступљено 26. 04. 2024. 
  160. ^ Malik, Naureen S. (20. 07. 2020). „Shale Driller Calls Fake News on 'Fraudulent' Press Release: Bloomberg.com”. Bloomberg.com. 
  161. ^ „Exxon Mobil buys Denbury, pipeline company with carbon capture expertise, for $5 billion”. Associated Press. 13. 7. 2023. 
  162. ^ „ExxonMobil completes $4.9bn acquisition of Denbury”. Offshore Technology. 3. 11. 2023. 
  163. ^ „Types of Fuel Cells”. Office of Energy Efficiency and Renewable Energy, United States Department of Energy. Приступљено 18. 03. 2016. 
  164. ^ „Types of Fuel Cells”. Fuel Cell Energy.com. Архивирано из оригинала 2013-08-25. г. Приступљено 02. 11. 2015. 
  165. ^ „Tutorial: Molten Carbonate Fuel Cell (MCFC)”. National Fuel Cell Research Center - University of California, Irvine. Архивирано из оригинала 2018-10-08. г. Приступљено 2015-11-02. 
  166. ^ „Types of Fuel Cells”. United States Department of Energy. Приступљено 02. 11. 2015. 
  167. ^ „Exxon Quietly Researching Hundreds of Green Projects”. Bloomberg (на језику: енглески). 3. 11. 2017. Приступљено 2024-01-29. 
  168. ^ „Why big oil is wading into lithium”. The Economist. ISSN 0013-0613. Приступљено 30. 06. 2024. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
ExxonMobil на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ExxonMobil&oldid=28845016”