Stahioza
Изглед
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
(2R,3R,4S,5R,6R)-2-[(2S,3S,4S,5R)- 3,4-Dihidroksi-2,5-bis(hidroksimetil) oksolan-2-il]oksi-6-[ [(2S,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-[ [(2S,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-trihidroksi-6- (hidroksimetil)oksan-2-il]oksimetil] oksan-2-il]oksimetil]oksan-3,4,5-triol
| |
Drugi nazivi
β-D-Fruktofuranozil-O-α-D
-galaktopiranozil-(1→6)-O-α-D -galaktopiranozil-(1→6)-α- D-glukopiranozid | |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ECHA InfoCard | 100.006.754 |
EC broj | 207-427-3 |
| |
Svojstva | |
C24H42O21 | |
Molarna masa | 666,578 g/mol |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Stahioza je tetrasaharid koji se sastoji od dve α-D-galaktozne jedinice, jedne α-D-glukozne jedinice, i jedne β-D-fruktozne jedinice sekvenciono povezane kao gal(α1→6)gal(α1→6)glc(α1↔2β)fru. Stahioza se prirodno javlja u brojnom povrću (npr. u grašku, soji) i više drugih biljki.
Stahioza je manje slatka od saharoze, oko 28% po težini. Ona se uglavnom koristi kao zaslađivač.[3] Stahioza se ne svaruje u potpunosti u ljudskom organizmu. Ona pruža 1,5 do 2,4 kcal/g (6 do 10 kJ/g).
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Nakakuki, T. (2002). „Present status and future of functional oligosaccharide development in Japan” (PDF). Pure and Applied Chemistry. 74 (7): 1245—1251. doi:10.1351/pac200274071245.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]