Главна страна
Спартаков устанак
Спартаков устанак, Гладијаторски устанак или Трећи устанак робова био је устанак робова који се десио између 73. и 71. године п. н. е. и последњи у низу неуспелих и међусобно неповезаних устанака које су дизали робови против Римске републике, познат под заједничким именом Устанци робова. Спартаков устанак је био једини устанак који је директно претио Италији и који је забринуо Римљане зато што су устаници у почетку имали доста успеха у борбама с римском војском. Устанак је на крају угушен захваљујући успесима, Марка Лицинија Краса, али су се последице овог устанка осећале у римској политици.
Између 73. и 71. године п. н. е., група одбеглих робова — првобитно група од неких 70 одбеглих гладијатора која је ускоро прерасла у групу од више од 120.000 људи, жена и деце — лутала је Италијом и пљачкала и пустошила све пред собом. Група је имала неколико вођа, међу којима је био и гладијатор Спартак. За борбу способни мушкарци ове групе, били су невероватно ефектна војска која је низала успех за успехом у сукобима са римском војском. Плутарх је описао њихове акције као покушај римских робова да побегну од својих господара кроз Цисалпску Галију, док су Апијан и Флор окарактерисали устанак као грађански рат у коме су робови имали за крајњи циљ да заузму и сам Рим. Римски сенат је био узнемирен вестима о непрестаним војним успесима ове групе, као и о њиховим нападима на римске градове и села, што га је навело на одлуку да пошаље осам легија под строгим али ефикасним вођством Марка Лицинија Краса. Рат се завршио 71. године п. н. е. након дугих и огорчених борби када су робови, повлачећи се пред Красовим легијама, схватили да су легије Помпеја и Марка Теренција Варона Лукула кренуле да им зађу с леђа и да им поставе замку, те су се бацили у последњи и одлучујући напад на Красове легије, и том приликом претрпели су потпун пораз и били сасвим уништени.
Бурлаци на Волги
Бурлаци на Волги(рус. Бурлаки на Волге) или Тегљачи баржи на Волги је слика из 1870–1873 уметника Иље Рјепина. Приказује 11 мушкараца како физички вуку баржу на обалама реке Волге. Они су пред тачком колапса од исцрпљености, притиснути тешким, врућим временом. Дело је осуда профита од нехуманог рада. Иако су представљени као стоички и прихватајући своје ситуације, мушкарци су поражени; само се младић у центру издваја и заузима херојску позу.
Рјепин је слику осмислио током свог путовања по Русији као младић и приказује стварне ликове које је срео. Привукао је међународне похвале за реалистичан приказ тешкоћа радника и покренуо његову каријеру. Убрзо након завршетка, слику је откупио велики кнез Владимир Александрович и излагана је широм Европе као обележје руског реалистичког сликарства. Бурлаци на Волги су описани као „можда најпознатија слика покрета Передвижници [због]... непоколебљивог приказа тешког рада”.
Награда Греми за најбољи рок албум
Награда Греми за најбољи рок албум (енгл. Grammy Award for Best Rock Album) признање је које се додељује музичким извођачима за најбољи албум рок музике. Награда Греми се додељује почев од 1958. године када је носила назив Gramophone Awards. Представља категорију Награде Греми. Награду сваке године додељује Академија за дискографску уметност и науку (енгл. National Academy of Recording Arts and Sciences, NARAS) за свеобухватни уметнички допринос и техничку поткованост албума, не рачунајући његов успех на топ-листама и број продатих примерака.
Први добитник Награде за најбољи рок албум је група The Rolling Stones и од тада се назив категорије није променио. Почев од 1996. године, заједно са добитником награде одликовања добијају и музички продуценти и инжењери звука који су радили са извођачем на награђеном албуму. Рекордер са четири освојене награде је бенд Foo Fighters, док две поседују Шерил Кроу, Green Day, U2 и Muse. Foo Fighters и Нил Јанг су шест пута били номиновани за награду, више од било ког другог извођача. Јанг такође држи рекорд по броју номинација без освајања награде.
Вести
- 11. август — Ватерполо репрезентација Србије победом над Хрватском с резултатом 13 : 11 освојила је златну медаљу на ватерполо турниру на ЛОИ ’24.
- 10. август — Кошаркашка репрезентација Србије победом над Немачком с резултатом 93 : 83 освојила је бронзану медаљу на кошаркашком турниру на ЛОИ ’24.
- 4. август — У финалу тениског турнира на ЛОИ ’24, победом од 7 : 6, 7 : 6 над Карлосом Алкаразом, Новак Ђоковић (на фотографији), освојио је златну медаљу и комплетирао златни слем каријере.
- 31. јул — У нападу Израела на зграду у Техерану, Иран, убијен је Исмаил Ханије, један од вођа Хамаса.
- 26. јул — Дефилеом бродова на Сени, са спортским делегацијама земаља учесница, у Паризу су отворене Летње олимпијске игре 2024. године.
- 21. јул — Председник САД Џо Бајден је одустао од кандидатуре за председника Сједињених Америчких Држава на предстојећим изборима.
- 14. јул — Фудбалска репрезентација Шпаније освојила је Европско првенство победивши у финалу Енглеску резултатом 2 : 1.
17. август
- 1552 — У Београду је штампана прва књига ћирилицом, позната као „Београдско четворојеванђеље“.
- 1743 — Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан руско-шведски рат (1741-43).
- 1943 — Америчка 7. армија под генералом Џорџом Патоном је стигла у Месину, а неколико часова касније и британска 8. армија Бернарда Монтгомерија, чиме је окончана савезничка инвазија Сицилије.
- 1945 — Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно (на слици) прогласио независност Индонезије од Холандије
- 1959 — Амерички музичар Мајлс Дејвис објавио је Kind of Blue, који је постао један од најпродаванијих и најхваљенијих џез албума свих времена.
- 1988 — Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак.
- 1999 — У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измит, 150 километара западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.
Да ли сте знали
- … да се цвет лала назива још и тулипан. Латински назив tulipa настао је од персијске речи dulbant, што значи турбан, на шта овај цвет и подсећа?
- … да су папирнe тапетe пронађенe у Кини убрзо пошто је начињен и сам папир? У Европу су стиглe у 16. веку.
- … да је тридесетих година 20. века Дизнијев јунак Мики вредео на филмској берзи колико и Грета Гарбо?
- … да постоји реч за некога ко даје мишљење о нечему о чему ништа не зна - Ultracrepidarian?
- … да je лого Чупа Чупс-а дизајнирао је Салвадор Дали 1969. године?
- … да je кечап се некада продавао као лек? Преписиван и продаван је људима који имају пробавне потешкоће, још од 1834. године.
- … да je најдужа непрекинута дистанца на свeту коју можете прећи пешице дужине 22.530 км? Рута почиње у Магадану и завршава се у Кејптауну.
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 692.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 380.287 корисника отворило налог, а од тога су 694 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице