Главна страна
Михајло Пупин
Михајло Идворски Пупин (9. октобар 1854 — 12. март 1935) био је српски и амерички научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД.
Рођен је у селу Идвор (данас у општини Ковачица) у Банату (тада Аустријско царство, данас Србија). Отац му се звао Константин, а мајка Олимпијада. По одласку у Америку, додао је свом презимену и реч „Идворски“ (енгл. Michael Idvorsky Pupin), чиме је нагласио своје порекло. Имао је четворицу браће и пет сестара. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Такође је добио и Пулицерову награду (1924) за аутобиографско дело „Са пашњака до научењака“ (енгл. From immigrant to inventor). Пупин је током свог научног и експерименталног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Такође је заслужан и за проналазак Пупинових калемова. Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.
Псковско-печерски манастир
Псковско-печерски манастир Успења Пресвете Богородице (рус. Свя́то-Успе́нский Пско́во-Пече́рский монасты́рь) православни је мушки манастир Руске православне цркве, и један од најстаријих и најважнијих манастирских комплекса РПЦ. Манастир је основан 1473. године на маленом пешчарском узвишењу препуном пећина (на староруском печори), недалеко од града Печорија, на крајњем западу данашње Псковске области Руске Федерације. Централни део узвишења на коме се налазе Успењска црква и подземне пећине у народу се назива и Псковском Светом гором.
Године 2013. манастир је званично обележио 540. годишњицу од оснивања. Један је од ретких православних манастира на тлу Русије који никада није затваран, чак ни у периоду комунистичке власти. Од фебруара 1920. до јануара 1945. манастир се налазио у границама тадашње независне Естоније, и у том периоду словио је за најважнији религијски центар православних Сета (етничке групе Естонаца). Манастир се налази на листи културног наслеђа Руске Федерације и заведенн је под бројем 6010185000.
Дискографија Витни Хјустон
Америчка певачица Витни Хјустон (1963—2012) објавила је седам студијских албума, шест компилација, два саундтрек албума, седам ЕП-ова и педесет и седам синглова. Године 1985. објавила је први студијски албум под називом Whitney Houston. Албум је провео 14 недеља на првом месту америчке листе Билборд 200 и награђен је тринаестоструким платастим сертификатом од стране Америчког удружења дискографских кућа, са 23 милиона продатих примерака. На албуму се нашло пет синглова, а три су била на америчкој листи Билборд хот 100
Према Америчком удружењу дискографских кућа, Хјустонова је ритам и блуз певачица која је продала највише албума у 20. веку и четврта музичарка са највише продатих албума у Сједињеним Државама. Укупно је продала 16,5 милиона синглова, више него било који други соло уметник икада. Хјустонова је једна од најуспешнијих поп музичара свих времена, са око 170—200 милиона продатих албума широм света.
Вести
- 4. октобар — Кредитна агенција S&P доделила Србији инвестициони рејтинг BBB-, као првој на Западном Балкану и једином кандидату за пријем у ЕУ.
- 4. октобар — Преминуо је генерал-пуковник и последњи Народни херој Југославије Петар Матић Дуле (на фотографији).
- 4. октобар — У поплавама и клизиштима у Федерацији Босне и Херцеговине страдало најмање 20 особа; Влада Федерације БиХ прогласила је стање природне несреће.
- 29. септембар — На парламентарним изборима у Аустрији , Слободарска партија освојила 29,2% гласова и постала најјача странка у аустријском парламенту.
- 27. септембар — Вођа Хезболаха, Хасан Насрала, убијен је у нападу израелског ратног ваздухопловства на штаб Хезболаха у Бејруту.
- 27. септембар — Ураган Хелена је погодио САД. Преко шездесет особа је умрло, четири милиона људи је остало без струје и причињена је материјална штета.
- 23. септембар — Израелска војска је извела нападе на преко 1000 циљева у Либану.
10. октобар
- 680 — Хусеин ибн Али убијен је током битке код Карбале.
- 1846 — Енглески астроном Вилијам Ласел открио је Тритон.
- 1913 — Завршен је 81,6 km дуг Панамског канала, којим су спојени Атлантски и Тихи океан.
- 1917 — Бразил у Првом светском рату објавио рат Немачкој пошто су Немци торпедовали бразилске бродове.
- 1918 — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића почела операције за ослобађање Ниша у Првом светском рату.
- 1964 — У Токију отворене Олимпијске игре, прве у Азији.
- 1985 — Умро Орсон Велс амерички режисер, глумац, сценариста и продуцент.
Да ли сте знали
- … да је ураган „Денис” подигао потопљени десантни брод дугачак 455 метара, око кога се образовао корални гребен?
- … да је сликарка Катарина Ивановић била прва српска академкиња?
- … да за псе постоје електронски „преводиоци” и захваљујући њима господари могу тачно да знају како се њихов љубимац осећа?
- … да се некада веровало да се епилепсија може излечити испијањем крви убијених гладијатора?
- … да je преко четири милиона људи широм света заражено ХИВ-ом (на слици) или болује од сиде?
- … да Шкоти имају 421 речи за снег?
- … да надимак Чикага ветровити град нема никакве везе са временским приликама у граду?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 695.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 385.673 корисника отворила налог, а од тога су 734 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице