Музе

Музе (грч. Μουσαι, Моусаи) су грчке божице. Има их девет, надахњују сликаре, кипаре и књижевнике. Данас се та ријеч користи за онога тко надахњује умјетника. Имена Муза су: Еутерпа ("Развесељавање"), Калиопа ("Лијепа гласа"), Клио ("Слава"), Ерато ("Љупка"), Мелпомена ("Пјевачица"), Полихимнија ("Богата у химнама"), Терпсихора ("Ужитак плеса"), Талија ("Цвјетна") и Уранија ("Небеска").

Поријекло

Девет наведених муза су кћери Зеуса и Мнемозине, божице памћења, или Урана и Геје. Такођер, постоји и иначица (Паузаније) да постоје два нараштаја Муза - прве су Музе кћери Урана и Геје, а друге су кћери Зеуса и Мнемозине. Такођер, можда су и Хармонијине кћери. Музе су водене нимфе, зване и Пиериде, Аганипиде и Корикиде. Извори су важни за Музе. Вођа Муза је Аполон, а с њим пребивају покрај извора на планини Парнас. Зато је Парнас "планина Муза". Паузаније тврди да су прве три Музе ("старије Музе"): Аоида, Мелета и Мнема (послије је још придодана Арха). "Млађе Музе" су заштитнице знаности и умјетности. Позната метода за памћење имена муза назива се "ТУМ ПЕЦЦЕТ". У ренесанси су приказиване с атрибутима. Платон је класичну пјесникињу Сапфу с отока Лезба прозвао десетом Музом због своје славе и даровитости.

Дјела Муза

Андреа Мантегна: Парнас, планина Муза које плешу у средини, горе на стијени су Марс и Венера

Музе прате Аполона и с њим пјевају. Плесале су на вјенчању Пелеја с Тетидом. Сједе крај Зеуса на Олимпу и пјевају о боговима, људима и херојима. Покопале су Орфејево тијело. Док су остале Музе заштитнице нечега, Уранија је и божица неба, чије се име повезује с богом неба Ураном. Музе су надахнуле Хезиода. Хомерови стихови о Музама, Одисеја: