Пређи на садржај

Тамириј

Извор: Wikipedija

Тамириј (старогрчки: Θάμυρις) био је, у грчкој митологији, славни певач из Тракије, син песника Филамона и нимфе Аргиопе.[1]

Митологија

[уреди | уреди извор]

Тамириј је био толико дрзак да се хвалио како пева боље и од самих Муза, а кад су га ове победиле у надметању одржаном у Дорију крај Пила, казниле су га тако што су га ослепиле и одузеле му глас.[2]

Према каснијем предању, Тамириј се с Музама пре надметања договорио да ће му оне, у случају његове победе, подарити љубав, односно да га, у случају његова пораза, могу казнити по својој вољи. Кад су Музе победили и ослепиле га, Тамириј је разбио лиру и бацио је у реку, која се од тада назива Балира (Βαλύρα, од βάλλειν = одбацити и λύρα = лира).[3][4] I након смрти Тимариј у подземном свету испашта због своје ароганције,[5] а Полигнот га је на книдској ризници у Делфиа насликао како дуге косе и браде седи покуњено, док му се поред ногу налази одбачена лира са сломљеним вратом и покиданим жицама.[6]

Тимарија је његова мајка Аргиопа родила и одгојила кад се већ растала од Филамона и преселила се Одришанима у Тракију.[4] Као Тимаријев отац спомиње се и Ендимионов отац Етлије, а као мајка једна од Муза ― Ерато или Мелпомена.[7]

Према Диодору Сицилијском, Тимариј је био ученик чувеног певача Лина, који је подучавао и Херакла и Орфеја.[8] Осим талентом за музику, био је обдарен и великом лепотом, а причало се да је био заљубљен у Хијакинта и да је био први мушкарац који је волео мушкарце.[4] Касније се причало да је Орфејева мајка Менипа била Тамиријева кћи и да је славни певач Музај био његов син.[9]

Софокле је написао трагедију Тамириј, која није сачувана, а у којој је сам писац тумачио улогу несрећног певача.[10] Прича о Тамиријевој казни у подземном свету била је обрађена у изгубљеном епу под насловом Минијада, који се приписивао Продику Фојеканину.[5][11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Сцхмитз, Леонхард (1867), „Тхамyрис”, Смитх, Wиллиам, Дицтионарy оф Греек анд Роман Биограпхy анд Мyтхологy, 1, Бостон, пп. 8 
  2. Хомер, Илијада, II, 594.
  3. Паусанија, Опис Хеладе, IV, 33, 3.
  4. 4,0 4,1 4,2 Псеудо-Аполодор, Библиотека, I, 3, 3.
  5. 5,0 5,1 Паусанија, Опис Хеладе, IV, 33, 7.
  6. Паусанија, Опис Хеладе, X, 30, 8.
  7. Схолија уз Хесиодове Послове и дане, I, 25.
  8. Диодор Сицилијски, Историјска библиотека, III, 67, 2.
  9. Јован Цецес, Хилијаде, I, 306.
  10. Срејовић & Цермановић-Кузмановић 1989, с.в. Тамириј
  11. Сир Јамес Георге Фразер, Ед., Аполлодорус, Либрарy, напомена под 2. уз I, 3, 3.

Литература

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]