Kursan
Ukoliko ste tražili naseljeno mesto u Francuskoj, vidite članak Kursan (Francuska).Kursan (mađ. Kurszán; ? – 904), sin Kenda (Könd)[1] bio je duhovni vođa mađarskih plemena prilikom dolaska Mađara u Panonsku niziju. Kursan je vladao mađarima, zajedno sa Arpadom koji je bio vojni vođa, u periodu do 904. godine [2][3].
Kursan je imao jednu od najznačajnijih uloga u mađarskom doseljavanju na današnje prostore (Honfoglalás).[4].
Tokom 892. i 893. godine, on i Arpad su na molbu Arnulfa Karantanijskog zajedno napali Velikomoravsku kneževinu. Razlog je bio osiguravanje istočnih granica Franačkog carstva.
Arnulf je Mađarima dao sve osvojene teritorije i prihvatio ih je kao saveznike. Ovaj događaj je ustvari bio osnova stvaranja kraljevine Mađara. Kursan i Arpad su ovo iskoristili i zauzeli su i južni deo nizije koji je do tada bio pod bugarskom dominacijom. Takođe u njegovo vreme su Mađari ušli u savez sa Lavom VI Mudrim, vizantijskim carem, pošto su i jedni i drugi uvideli mogućnost osiguravanja svojih granica. Mađarske i Vizantijske snage su napale i porazile bugarskog cara Simeona I.
U leto 904. godine nemački kralj Ludvig je pozvao Kursana na pregovore kod reke Fiša (Fischa), gde je pobio celu pregovaračku delegaciju zajedno sa Kursanom [5][6]. Od tog vremena pa nadalje Arpad je ostao jedini vladar nad mađarskim plemenima[3][7] i preuzeo je većinu Kursanovih poseda koji su bili sa desne strane reke Dunav[8]. Kursanovi naslednici su se naselili u predele u okolini Obude, gde su sagradili Kursanvar (Kurszánvára), što u prevodu znači zamak Kursana, posle Kursanove smrti živeli su pod imenom Kartal (Kartal).
- ↑ „Kurszán” (Hungarian). Kurszán. Pallas Great Lexicon. Arhivirano 2007-09-27 na Wayback Machine-u „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-27. Pristupljeno 2012-03-02.
- ↑ „Budapest”. Encyclopædia Britannica. 2008.
- ↑ 3,0 3,1 Fallon, Steve (2003). „Steaming Special Section on Thermal Baths”. Budapest. Lonely Planet. str. 11. ISBN 1864503564. Pristupljeno 18. 05. 2008.
- ↑ Györffy, György (1959). „Tanulmányok a magyar állam eredetéről”. Budapest: Akadémiai Publishing Company.
- ↑ Timothy Reuter; Rosamond McKitterick (2005). The New Cambridge Medieval History. Cambridge University Press. ISBN 0521364477.
- ↑ Andrew L. Simon, Istvan Lazar (2001). Transylvania: A Short History. ISBN 1931313210. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-21. Pristupljeno 2012-03-02.
- ↑ „Conquest, Settlement, and Raids (History of Transylvania)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001.
- ↑ „Gyula and the Gyulas (History of Transylvania)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001.
- Sándor Katona: Árpád (Koronás Kerecsen Publishing Co., 2007)
- Róna-Tas András; A honfoglaló magyar nép. Balassi Kiadó Budapest 1997. ISBN 963-506-140-4
- Györffy György; István király és műve. Gondolat Budapest 1983. ISBN 963-281-221-2
- Hanák Péter: Egy ezredév (Magyarország története); Gondolat, 1986
| Prethodnik: Almoš |
Veliki vezir Mađara (895 — 907) |
|
Naslednik: Zolta |