Пређи на садржај

Мистерија (позориште)

С Википедије, слободне енциклопедије
Приказ представе представе мистерије Светог Климента у Мецу током средњег века.

Мистеријске представе и чудесне представе (разликују се као два различита облика, мада се појмови често користе наизменично[1]) спадају у најраније формално развијене представе у средњовековној Европи. Средњовековне мистериозне представе усредсређене су на представљање библијских прича у црквама као комада са пратећом антифонском песмом. Оне су причале о темама као што су Стварање, Адам и Ева, убиство Абела и Последњи суд.[2] Мистерије су често извођене заједно у циклусима који су могли трајати данима.[3] Назив потиче од речи мистерија, која је кориштена у смислу чуда,[4] а понекад се као порекло наводи и ministerium, са значењем занат, те су то стога 'мистерије' или представе које изводе занатски цехови.[5]

Престава мистерије, Фландрија, 15. век

Енглеске мистериозне представе

[уреди | уреди извор]
Глумци који тумаче Адама и Еву избачене из раја у представи Играча Светог Петра

Постоје четири комплетне или готово потпуне енглеске библијске збирке драма;[6] иако се ове збирке понекад називају „циклусима“, сада се верује да овај термин може тим збиркама приписати већу кохерентност него што у ствари поседују. Најпотпунији је Јоршки циклус од четрдесет осам комада; ту су и Таунлијеве представе са тридесет и два комада, за која се некада сматрало да су истински „циклус“ представа глумљених у Вејкфилду; Лудус Ковентри, који се сада генерално сматра редигованом компилацијом од најмање три старије, неповезане драме, и Честеров циклус од двадесет и четири комада, за који се сада се генерално сматра да је елизабетанска реконструкција старијих средњовековних традиција. Такође су сачувана два избора из новогзаветског циклуса из Ковентрија и по један из Норвича и Њукастла на Тајну. Поред тога, постоји представа о животу Марије Магдалене из петнаестог века, Бром Аврам и Исак и представа Преобраћење Светог Павла из шеснаестог века, све пореклом из Источне Англије. Поред средњоенглеске драме, на корнишком језику су преживеле и три драме познате као Ординалија, а неколико цикличних драма је преживело из континенталне Европе.

Ове библијске драме се веома разликују по садржају. Већина садржи епизоде као што су Пад Луцифера, Стварање и пад човека, Кајн и Авел, Ноје и потоп, Абрахам и Исак, Рођење, Лазарусово васкрсење, Страдање и Васкрсење. Међу осталим комадима је прича о Мојсију, Поворци пророка, Христовом крштењу, Искушењу у дивљини и Успењу и крунисању Богородице. У датим циклусима представе су спонзирали новонастали средњовековни занатски цехови. На пример, Јоршки текстилци су спонзирали представу Судњи дан. Други цехови представили су сцене прикладне њиховом занату: грађење Нојеве барке столарски цех; чудо Пет погача и риба пекари; и Три мудраца са њиховим даровима злата, тамјана и смирне златари.[7][8] Међутим, цеховска удружења не треба схватити као начин продукције свих градова. Иако су Честерска такмичења повезана са цеховима, нема назнака да су Н-таунске представе повезане са цеховима или да су извођене на мобилним позорницама. Вероватно су најпознатије од мистериозних представа, барем савременим читаоцима и публици, Вејкфилдске. Нажалост, не зна се да ли су представе Таунлијског рукописа заправо представе изведене у Вејкфилду, иако је једна референца у Другој пастирској представи на Хорбери Шрогис[9] врло сугестивна. У представи „Лондонска гробља“ госпође Бејзил Холмес (1897), аутор тврди да је црква Светог манастира, поред Св. Катерин Кри у улици Лиденхол у Лондону била место одржавања чудесних представа од десетог до шеснаестог века. Едмунд Бонер, лондонски бискуп (око 1500 - 1569) зауставио је ову праксу 1542. године.[10]

Чудесна представа

[уреди | уреди извор]

Чудесне представе, или представе свеца, у данашње време се разликују од мистериозних представа, јер су оне изричито реконструкције чудесне интервенције светаца, посебно Светог Николе или Свете Марије, у животе обичних људи, а не библијске догађаје;[11] међутим оба ова појма савремени научници користе чешће него средњовековни, људи који су користили широку палету терминологије да би се позвали на своје драмске представе. Роберт Чејмберс, пишући у 19. веку, примећује да је „посебно у Енглеској, чудо [дошло да] заступа верску игру уопште“.[12]

Модерне представе

[уреди | уреди извор]

Представе мистерије се и даље редовно праве широм Уједињеног Краљевства. Локални циклуси су оживљени и у Јорку и у Честеру 1951. године у оквиру Фестивала Британије, и још увек их изводе локални цехови.[13] Циклус Н-тауна оживљен је 1978. као Линколнове представе мистерије,[14] а 1994. су оживљене Личфилдске мистерије (сада највећи комунални позоришни догађај у Уједињеном Краљевству).[15]

Године 1977, Национално позориште је упослило Тонија Харисона да створи Мистерије, прераду Вејкфилдског циклуса и друге.[16] Престава је оживљена 1985. године (након чега је продукција снимана за телевизијски Канал 4), и поново као део театарске миленијумске прославе 2000. године.[17] Продукције су Билу Брајдену донеле титулу „Најбољег режисера“ на Ивнинг Стандардовим позоричним наградама и Оливијер наградама за 1985. годину, када су се три представе први пут појавиле заједно у изведби Лицејског театра. Адаптација Харисонове драме постављена је на Шекспировом глобусу 2011. године као The Globe Mysteries.[18]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ 'Properly speaking, Mysteries deal with Gospel events only). Miracle Plays, on the other hand, are concerned with incidents derived from the legends of the saints of the Church.' Ward, Augustus William (1875). History of English dramatic literature. London, England: Macmillan. 
  2. ^ "Vernacular Drama | Medieval Drama." Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica, 27 May 2013. Web. 7 February 2015.
  3. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 8. 2. 2015. г. Приступљено 8. 2. 2015. 
  4. ^ „mystery, n1 9”. Oxford English Dictionary. Oxford, England: Oxford University Press. децембар 2009. 
  5. ^ Gassner, John; Quinn, Edward (1969). „England: middle ages”. The Reader's Encyclopedia of World Drama. London: Methuen. стр. 203—204. OCLC 249158675. 
  6. ^ Windeatt, Barry. "Medieval Imaginations: Literature & Visual Culture in the Middle Ages." Medieval Imaginations: Literature & Visual Culture in the Middle Ages. University of Cambridge, n.d. Web. 7 February 2015. [1]
  7. ^ Oxenford, Lyn (1958). Playing Period Plays. Chicago, Illinois: Coach House Press. стр. 3. ISBN 0853435499. 
  8. ^ Mikics, David (2007). A New Handbook of Literary TermsНеопходна слободна регистрација. New Haven, CT: Yale University Press. стр. 194. ISBN 9780300106367. 
  9. ^ http://etext.lib.virginia.edu/etcbin/toccer-old?id=AnoTown&images=images/modeng&data=/lv1/Archive/mideng-parsed&tag=public&part=13&division=div (лине 454) Архивирано 30 август 2002 на сајту Wayback Machine
  10. ^ „The London Burial Grounds: Notes on their History from the Earliest Times to the Present Day -Mrs. Basil Holmes (St Katherine Cree)”. Londoncemeteries.co.uk. Архивирано из оригинала 11. 02. 2021. г. Приступљено 16. 4. 2012. 
  11. ^ „mystery play”. Encyclopædia Britannica. 
  12. ^ Chambers, Robert (1844). Cyclopaedia of English Literature. Edinburgh, Scotland: Robert Chambers. OCLC 311881902. , quoted in Clopper, Lawrence M. (2001). Drama, play, and game: English festive culture in the medieval and early modern period. University of Chicago Press. стр. 69–70. ISBN 978-0-226-11030-1. 
  13. ^ Rogerson, Margaret. The Plays and the Guilds Архивирано 1 новембар 2015 на сајту Wayback Machine, York Mystery Plays
  14. ^ Normington, Katie (октобар 2007). Modern mysteries: contemporary productions of medieval English cycle dramas. Melton, Suffolk, England: Boydell and Brewer. ISBN 978-1-84384-128-9. 
  15. ^ Lichfield Mysteries: Home Page, Архивирано из оригинала 21. 11. 2010. г., Приступљено 28. 1. 2011 
  16. ^ Dodsworth, Martin (9. 1. 1986). „A poet in the land of as if”. The Guardian. London. 
  17. ^ Harrison, Tony (1985). The MysteriesНеопходна слободна регистрација. London: Faber. ISBN 0-571-13790-3. 
  18. ^ Shakespeare's Globe. The Globe Mysteries. 2011

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Anderson Magalhães, Le Comédies bibliques di Margherita di Navarra, tra evangelismo e mistero medievale, in La mujer: de los bastidores al proscenio en el teatro del siglo XVI, ed. de I. Romera Pintor y J. L. Sirera, Valencia, Publicacions de la Universitat de València, 2011, pp. 171–201.
  • „Liturgical drama: Definition from”. Answers.com. Приступљено 16. 4. 2012. 
  •  Herbermann, Charles, ур. (1913). „Spanish Language and Literature”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 
  • Bellinger, Martha Fletcher, "A Thousand Years Of Quiescence And The Beginnings Of Sacred Drama", A Short History of the Drama, New York: Henry Holt and Company, 1927. pp. 115-21
  • Bate, Keith, ed. 1976. Three Latin Comedies. Toronto: Centre for Medieval Studies.
  • Brockett, Oscar G. and Franklin J. Hildy. 2003. History of the Theatre. Ninth edition, International edition. Boston: Allyn and Bacon. ISBN 0-205-41050-2.
  • Цохен, Роберт. 2000. Тхеатре: Бриеф Едитион. Маyфиелд: МцГраw-Хилл. ISBN 978-0077333515.
  • Ханнант, Сара. 2011. Муммерс, Маyполес анд Милкмаидс: А Јоурнеy Тхроугх тхе Енглисх Ритуал Yеар. Лондон: Меррелл. ISBN 978-1-8589-4559-0.
  • Клаус,Царл Х., Мириам Гилберт, анд Брафорд С. Фиелд, Јр. 1991. "Стагес оф Драма." Неw Yорк: Ст. Мартин'с.
  • Книгхт, Алан Е. 1983. "Аспецтс оф Генре ин Лате Медиевал Френцх Драма." Манцхестер Университy Пресс.
  • МцАлистер, Линда. 1996. "Хyпатиа'с Даугхтерс: 1500 Yеарс оф Wомен Пхилосопхерс." Хyпатиа Инц.
  • Нелсон, Алан Х. 1972. "Соме Цонфигуратионс оф Стагинг ин Медиевал Енглисх Драма" Медиевал Енглисх Драма: Ессаyс Цритицал анд Цонтеxтуал Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс. 116-147.
  • Стyан, Ј.L. 1996. Тхе Енглисх Стаге: А Хисторy оф Драма анд Перформанце. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-55636-8.
  • Сyмес, Царол. 2007. А Цоммон Стаге: Тхеатре анд Публиц Лифе ин Медиевал Аррас. Итхаца: Цорнелл Университy Пресс. ISBN 978-0801445811.
  • Wалсх, Мартин. 2002. "Драма." Медиевал Фолклоре: А Гуиде то Мyтхс, Легендс, Талес, Белиефс, анд Цустомс. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ISBN 978-1576071212.
  • Wise, Jennifer and Craig S. Walker, eds. 2003. The Broadview Anthology of Drama: Plays from the Western Theatre, Volume 1. Toronto: Braodview Press.
  • Shakespeare's Globe. The Isango Ensemble Mysteries Архивирано 1 децембар 2016 на сајту Wayback Machine 2015
  • ББЦ Неwс. Ревивал оф Медиевал Мyстерy Плаyс. Тхурсдаy, 5 Аугуст 2004
  • Ст Јуст Плаин-ан-Гwаррy. Архивирано 5 септембар 2012 на сајту Wayback Machine Хисториц Цорнwалл. Ретриевед 23 Септембер 2012.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Мистерија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Misterija_(pozorište)&oldid=28523148”