Пређи на садржај

Апостроф

С Википедије, слободне енциклопедије
Главни интерпункцијски знаци
Знаци интерпункције
тачка .
упитник ?
узвичник !
запета ,
тачка-зарез ;
двотачка :
црта
цртица
наводници „ ”
заграде ( )   [ ]
Остали правописни и помоћни интерпункцијски знаци
тротачка
полунаводници ’ ’
апостроф
коса црта /
звездица *
ситна бројка 1
постакценатска дужина ̄
генитивна дужина ̂
знакови за нагласке ̏    ̀   ̑    ́
знакови порекла <   >
једнакост =
плус +
минус
знак множења ×
знак дељења ÷
витичасте заграде { }
знак понављања
секција §
степен °
Остали интерпункцијски знаци
два упитника
два узвичника
упитник‐узвичник
узвичник‐упитник
oбрнути упитник ¿
oбрнути узвичник ¡
цртица‐минус -
oбрнута коса црта \
aмперсанд &
eт‐знак @
параграфски знак
булет
каретa ^
крстић †   ‡
тараба #
нумеро
проценат %
промил
базна тачка
прим ′   ″   ‴
тилда ~
доња црта _
усправна црта |   ‖   ¦
заштита ауторског права ©
заштита ауторског права на тонски запис
Жиг — регистрована робна марка ®
Жиг — заштићена сервисна марка
Жиг — заштићена робна марка
aстеризам
флеурон
индикатор
интеробенг
дијамант
знак референце
повезница
размак  
интерпункт ·
знак валутa ¤

Апостроф [] је знак интерпункције који се пише у речима које се схватају као окрњене, на местима на којима су у писању изостала слова, а у изговору гласови (у поезији, разговорном језику, дијалекатским записима и сл.): „Јеси л' купио торту?“. Апостроф се пише и при преузимању презимена из матичног језика[1] (обично француског и италијанског), при чему иза њега нема размака: Д'Артањан.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ W. S. Allen, Vox Graeca. The pronunciation of classical Greek, 3rd edition, 1988. Cambridge University Press, Cambridge, pp. 100, note 13.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Truss, Lynne (2003). Eats, Shoots & Leaves (North American изд.). Toronto: Gotham Books. ISBN 978-1-59240-087-4.  Текст „Eats, Shoots & Leaves: The Zero Tolerance Approach to Punctuation ” игнорисан (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]