Теочак
Теочак | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Тузлански кантон |
| Општина | Теочак |
| Становништво | |
| — 2013. |  2.817 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 36′ 09″ С; 18° 58′ 57″ И / 44.602562° С; 18.982404° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Теочак Теочак на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75414 |
| Позивни број | 035 |
Теочак је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Теочак, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 2.817 становника.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]
Теочак је у далекој прошлости имао веома важну улогу због своје тврђаве и стратешког положаја. Теочак има такав положај да се из њега виде Дрина и Сава, Бијељина и Брчко и многа насеља Семберије. У Старом Теочаку су остаци тврђаве, а уз њу и насеља. Под самом тврђавом је џамија, за чију градњу се спомиње име Султана Фатиха Другог, послије заузимања тврђаве од Угара почетком 1474. године, када се у османлијској власти спомињу тузланска подручја. Становништво око Теочака некада је било хришћанско. Теочак се у историјским изворима први пут спомиње око 1432. године у вези са српским деспотом Ђурђем Бранковићем (1427-1456), када га он преузима од Мађара (када је добио право да управља над западним Подрињем) и врши у њему дограђивање. По облику троугаоне основе подсјећа на Смедерево. Вјероватно је тада и подигнута и црква у Теочаку (касније претворена у џамију), у којој су неко вријеме биле смјештене мошти Светог Јеванђелисте Луке. Послије пада Босне 1463. године, Мађари су држали Теочак до 1521. када су и њега заједно са Сребреником заузели Турци. До данас су у Теочаку очуване приче о мађарској и римској цркви.
Становништво општине Теочак
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Теочак | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[3] | 1981.[4] | 1971.[5] | ||||
| Укупно | 2 763 (100,0%) | 2 861 (100,0%) | 2 674 (100,0%) | 2 098 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 2 749 (99,49%) | 2 831 (98,95%)1 | 2 483 (92,86%)1 | 2 051 (97,76%)1 | |||
| Југословени | 6 (0,217%) | 10 (0,350%) | 159 (5,946%) | 1 (0,048%) | |||
| Хрвати | 3 (0,109%) | 2 (0,070%) | 3 (0,112%) | 3 (0,143%) | |||
| Босанци | 2 (0,072%) | – | – | – | |||
| Срби | 1 (0,036%) | 15 (0,524%) | 14 (0,524%) | 33 (1,573%) | |||
| Албанци | 1 (0,036%) | – | – | – | |||
| Непознато | 1 (0,036%) | – | – | – | |||
| Остали | – | 3 (0,105%) | 11 (0,411%) | 6 (0,286%) | |||
| Црногорци | – | – | 4 (0,150%) | 4 (0,191%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2015.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 113)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 11. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 11. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 11. 1. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична страница општине (језик: бошњачки)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
