Пређи на садржај

Ford Kuga

С Википедије, слободне енциклопедије
Трећа генерација

Ford Kuga (транскр. Форд куга) (енгл. Ford Kuga) је компактни кросовер који Форд производи од 2007. године.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Заснован је на платформи Ц1 и Ц2, која такође чини основу за Форд фокус и Форд ц-макс (не рачунајући Форд ц-макс на платформи Ц2). У понуди је погон на предње точкове и погон на све точкове.[1]

Куга доста подсећа на име пума, аутомобила који је из друге Фордове дивизије, Меркури кугар. На српском и словеначком језику куга значи; пестис, бубонска куга, „црна смрт“. Према извештајима, продаја на том подручју је нижа због несрећно изабраног имена.

Прва генерација (2007–2013)

[уреди | уреди извор]
Прва генерација
I генерација
Преглед
Произвођач Форд
Производња2007. – 2013.
МонтажаСарлуј, Њемачка
Каросерија и шасија
КласаКросовер
Каросерија5 врата – Кросовер
СличниФорд фокус
Форд ц-макс
Погонски агрегат
Моторбензин 2.5 L
дизел 2.0 L
Степен преноса6 степени (мануелни),
5 и 6 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2690
Дужина4443
Ширина1842
Висина1710
Маса1613
КонкуренцијаШевролет каптива
Тојота RAV4
Хонда CR-V
Хјундаи тусон
Фолксваген тигуан
BMW X1
Ауди Q3
Волво XC60
Нисан кашкај
Нисан икс-трејл
Опел антара
Кија спортиџ
Џип компас

Након успеха са новим платформама и моделима попут Форд с-макс, Форд је представио свој први (СУВ) у архитектури Ц1. Доступан са 2.0 дизел и 2.5 турбо бензинским мотором, мењачи су 5 аутоматских и 6 ручних. Куга је добила 2010. године, дизел верзију са 163 кс, која је такође доступна са 6-степеним повершифт мењачем. Куга није доступна у Сједињеним Државама.[2]

Извештај од 20. јула 2007. указује на то да су руководиоци Форда разматрали изгледе продаје у Северној Америци. Ова идеја је касније укинута, након што је утврђено да аутомобил због тренутног курса евра у доларима не може да се продаје ни по конкурентним ценама ни по добити у Сједињеним Државама.[3]

Од краја 2008. за кугу је био доступан и 2.5-литарски Дуратек бензински мотор. Овај мотор је пригушена варијанта Волвовог петоцилиндричног турбо мотора, који је такође коришћен у моделима Форд фокус, Форд с-макс и Форд мондео. У куги развија 197 КС (147 КВ) при 6500 о / мин и обртни моменат од 320 Нм при 1600 о / мин. Аутоматски мењач са пет брзина био је опционално доступан за овај мотор. Према подацима фабрике, максимална брзина је 210 km/h са убрзањем од 0-100 km/h за 8,2 с.[4]

Друга генерација (2012–2020)

[уреди | уреди извор]
Друга генерација
II генерација
Преглед
Произвођач Форд
Производња2012. – 2020.
МонтажаАлмусафес, Шпанија
Јелабуга, Русија
Луивил (Кентаки), Сједињене Америчке Државе (Форд ескејп)
Чунгкинг, Кина
Таојуан, Република Кина
Каросерија и шасија
КласаКросовер
Каросерија5 врата – Кросовер
СличниФорд фокус
Форд ц-макс
Погонски агрегат
Моторбензин 1.5, 1.6, 2.0, 2.5 L
дизел 1.5, 2.0 L
Степен преноса6 степени (мануелни и аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2690
Дужина4524
Ширина1838
Висина1702
КонкуренцијаШевролет каптива
Тојота RAV4
Хонда CR-V
Хјундаи тусон
Фолксваген тигуан
BMW X1
Ауди Q3
Волво XC60
Нисан кашкај
Нисан икс-трејл
Мазда CX-5
Опел антара
Опел грандленд икс
Кија спортиџ
Рено кађар
Рено аустрал
Џип компас

Другу генерацију куге првенствено је развио Форд у Европи, који је развијен под директивом „Један Форд“. Ово подразумева да Форд дизајнира само један модел у сваком сегменту за светску продају. Преименовано име Форд ескејп користи се у Северној Америци, где замењује истоимени модел.

Куга се надовезује на концепт Вертрек, који је развијен током девет месеци у Фордовом дизајнерском студију у Келну. За производни модел дизајнери и инжењери у Келну били су одговорни за дизајн каросерије и платформу Ц1, горњи део тела и унутрашњост потичу из Детроита, а погонске возове производи Форд Дагенхам.

У патентима из јануара 2011. године, дизајнери су наведени као Патрик Ферхе, Штефан Лам, Кемал Цурић и Андреја Ди Будо из Форда у Немачкој. Завршна монтажа европских модела биће изведена у фабрици Форд Валенсија у шпанији. Форд тврди да куга и ескејп имају 80 посто заједничког.

Када је реч о модерној технологији, куга 2.0 DuraTORQ TDCi Титанијум је опремљен адаптивним темпоматом, системом старт & стоп, задњим вратима са електричним погоном са масивним амортизерима, која ће сигурно трајати колико и сам аутомобил, као и „Apple CarPlay” и функције „Android Auto”, са неизбежном сателитском навигацијом. Цела поставка није лоша, али треба напоменути да конкуренција полако уводи модернија, интуитивна решења. Ипак, нема сумње да Форд неће ићи у корак.[5]

Трећа генерација (2019–)

[уреди | уреди извор]
Трећа генерација
III генерација
Преглед
Произвођач Форд
Производња2019. –
МонтажаАлмусафес, Шпанија
Луивил (Кентаки), Сједињене Америчке Државе (Форд ескејп)
Чунгкинг, Кина
Таојуан, Република Кина
Каросерија и шасија
КласаКросовер
Каросерија5 врата – Кросовер
СличниФорд фокус
Погонски агрегат
Моторбензин 1.5, 2.0 L
хибрид 2.5 L
дизел 1.5, 2.0 L
Степен преноса6 степени (мануелни),
8 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2690
Дужина4531–4541
Ширина1838–1856
Висина1694–1703
КонкуренцијаШевролет еквинокс
Тојота RAV4
Хонда CR-V
Хјундаи тусон
Фолксваген тигуан
BMW X1
Ауди Q3
Волво XC60
Нисан кашкај
Нисан икс-трејл
Мазда CX-5
Опел антара
Опел грандленд икс
Кија спортиџ
Рено кађар
Рено аустрал
Џип компас

Трећа генерација куге представљена је у априлу 2019.[6] Поново је идентичан ескејпу који се нуди у Северној Америци и, попут четврте генерације Форд фокуса, заснован је на Фордовој платформи Ц2. У почетку су доступне три висококвалитетне линије опреме Titanium, Titanium X и ST-Line X.[7]

По први пут је и прикључни хибридни погон доступан у куги. Литијум-јонска батерија има капацитет од 14,4 kWhи требало би да омогући електрични домет од 56 км према ВЛТП. Погонска технологија се такође користи у Линколн корсејру. Комплетна хибридна верзија уследила је на јесен 2020.[8]

У трећем издању куга ће бити понуђена у три нивоа хибридног погона, а све је праћено савременијом опремом која гарантује већи степен сигурности и удобности, али и бољу употребљивост. Поново ће се возила за европско тржиште производити у Алмусафесу.[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Lynch, Jim. „Ford recalls 230,000 cars over potential engine fires”. The Detroit News. 
  2. ^ Goran Sarić. „Počela proizvodnja Ford Kuge u Nemačkoj”. Automagazin. Приступљено 02. 03. 2008. 
  3. ^ „Motor Authority » Ford Kuga and C-max destined for US?”. web.archive.org. 29. 6. 2008. Архивирано из оригинала 29. 06. 2008. г. Приступљено 14. 03. 2021. 
  4. ^ Autosieger.de -. „Ford Kuga 2008 - Testbericht”. Täglich aktuelles Automagazin (на језику: немачки). Приступљено 05. 6. 2008. 
  5. ^ Pavle Barta (18. 3. 2017). „Ford Kuga - Generacije”. Auto Republika (на језику: српски). 
  6. ^ Stefan Leichsenring. „Ford Kuga (2020): Die Preise beginnen bei 26.300 Euro”. Motor1.com (на језику: немачки). Приступљено 20. 5. 2020. 
  7. ^ Marijan Projić (17. 4. 2020). „Auto Klub - PREDSTAVLJAMO FORD KUGA Potpuno novi model je nikad komforniji, a dolazi kao klasični, mild i plug-in hibrid i opasan je samo za suparnike”. www.jutarnji.hr (на језику: хрватски). 
  8. ^ Heiko Dilk. „Der neue Ford Kuga wird vielseitiger. Hybridantriebe stehen zur Wahl.”. www.mobile.de. Приступљено 7. 4. 2020. 
  9. ^ Ford AG. „NEUER FORD KUGA – TECHNISCHE DATEN” (PDF). www.ford.com. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 09. 2021. г. Приступљено 25. 11. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Ford Kuga на Викимедијиној остави