Пређи на садржај

Brestovke

С Википедије, слободне енциклопедије

Brestovke
Ulmus laciniata
Morton Arboretum acc. 180-84-1
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Rosales
Porodica: Ulmaceae
Mirb. 1815
Tipska vrsta
Ulmus]]
L. 1753
Rodovi
Opseg brestovki
Sinonimi[1]
  • Samaracaceae Dulac

Brestovke (Ulmaceae) su familija cvetajućih biljki koja obuhvata brestove (rod Ulmus),[2][3][4] i zelkove (rod Zelkova).[5] Članovi ove familije su široko rasprostranjeni u severnoj umerenoj zoni, i imaju raspršena distribucija drugdje osim Australazije.[1][6]

Ova familija je ranije donekle obuhvatala kopriviće, (Celtis i slično), ali je analiza grupa istraživača filogenije skrivenosemenica pokazala da je bolje smestiti te rodove u srodnu familiju Cannabaceae. Ograničenje navedeno u takosonomskoj kutiji je predložio P. Stivens na njegovom vebsajtu filogenije skrivenosemenica Botaničke bašte Misuri, i uključuje informacije o familijama vaskularnih biljki i spisak rodova Kraljevskih botaničkih vrtova, Kew.[6] Generalno se smatra da obuhvata 7 rodova i oko 45 vrsta.[7] Pojedine klasifikacije takođe uključuju rod Ampelocera.[8]

Opis

[уреди | уреди извор]

Ova familija je grupa zimzelenog i litopadnog drveća i grmlja sa lepljivim supstancama na tkivu listova i kore. Listovi su obično naizmenični na trepeljkama. Ivice listova su jednostavne (nisu kompozitne), sa potpuno glatkom ili donekle nazubljenom marginama, i često imaju asimetričnu osnovu. Cvetovi su mali, i mogu da budu dvopolni ili jednopolni.[9] Plodovi su zatvorene krilatke, orašasti plodovi, ili koštunice. Ulmus obezbeđuje važnu građu uglavnom za nameštaj, a U. rubra, klizavi brest, medicinska je biljka koja je poznata po blagotvornim svojstvima svoje unutrašnje kore. Planera aquatica je isto tako vrsta stabala koja se koriste kao drvena građa. Planera, Ulmus, i Zelkova se uzgajaju kao ornamentalna stabla.

Filogenija

[уреди | уреди извор]

Moderna molekularna filogenija sugeriše sledeće odnose:[8][9][10][11][12]

 
 

Cannabaceae (spoljašnja grupa)

 
‑{Ulmaceae}‑
 
 

Holoptelea

 
 

Ampelocera

 
 
 
 

Hemiptelea

 
 
 

Zelkova

 
 

Ulmus

 
 
 
 
 

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Watson, L.; Dallwitz, M. J. (1992). „The Families of Flowering Plants: Ulmaceae Mirb.”. Архивирано из оригинала 17. 04. 2019. г. Приступљено 21. 11. 2006. 
  2. ^ Heybroek, H. M., Goudzwaard, L, Kaljee, H. (2009). Iep of olm, karakterboom van de Lage Landen (:Elm, a tree with character of the Low Countries). KNNV, Uitgeverij. ISBN 9789050112819
  3. ^ Edlin, H. L. (1947). British Woodland Trees,  p.26. 3rd. edition. London: B. T. Batsford Ltd.
  4. ^ J.-F. Leroy, 'Note sur quelques anomalies des fleurs et des fruits dans le genre Ulmus ', Bulletin de Muséum national d'histoire naturelle, 2nd Ser., Vol.17, p.326
  5. ^ Denk, T; Grimm, GW (2005). „Phylogeny and biogeography of Zelkova (Ulmaceae sensu stricto) as inferred from leaf morphology, ITS sequence data and the fossil record”. Bot J Linn Soc. 147 (2): 129—157. doi:10.1111/j.1095-8339.2005.00354.x. 
  6. ^ а б Stevens, P (2001). „Angiosperm Phylogeny Website”. Missouri Botanical Garden. Приступљено 21. 11. 2006. 
  7. ^ Christenhusz, M. J. M.; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1. 
  8. ^ а б Ueda, Kunihiko; K Kosuge; H Tobe (jun 1997). „A molecular phylogeny of Celtidaceae and Ulmaceae (Urticales) based on rbcL nucleotide sequences”. Journal of Plant Research. 110 (2): 171—178. doi:10.1007/BF02509305. 
  9. ^ а б Sytsma, Kenneth J.; Morawetz, Jeffery; Pires, J. Chris; Nepokroeff, Molly; Conti, Elena; Zjhra, Michelle; Hall, Jocelyn C. & Chase, Mark W. (2002), „Urticalean rosids: Circumscription, rosid ancestry, and phylogenetics based on rbcL, trnL–F, and ndhF sequences”, Am J Bot, 89 (9): 1531—1546, PMID 21665755, doi:10.3732/ajb.89.9.1531 
  10. ^ Zavada MS, Kim M (1996). „Phylogenetic analysis of Ulmaceae”. Plant Syst Evol. 200 (1): 13—20. doi:10.1007/BF00984745. 
  11. ^ Neubig K, Herrera F, Manchester S, Abbott JR (2012-07-07). Fossils, biogeography and dates in an expanded phylogeny of Ulmaceae. Botany 2012: Annual Meeting of the Botanical Society of America in Columbus, Ohio, USA. St. Louis, Missouri: Botanical Society of America. Abstract 316. Архивирано из оригинала 05. 12. 2017. г. Приступљено 29. 05. 2019. 
  12. ^ Sun M, Naeem R, Su JX, Cao ZY, Burleigh G, Soltis PS, Soltis DE, Chen ZD (2016). „Phylogeny of the Rosidae: A dense taxon sampling analysis”. Journal of Systematics and Evolution. 54 (4): 363—391. doi:10.1111/jse.12211. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Barker, W. T. 1986. Ulmaceae. In: Great Plains Flora Association. 1986. Flora of the Great Plains. Lawrence, Kans. Pp. 119-123.
  • Elias, T. S. 1970. The genera of Ulmaceae in the southeastern United States. J. Arnold Arbor. 51: 18-40.
  • Giannasi, D. E. 1978. Generic relationships in the Ulmaceae based on flavonoid chemistry. Taxon 27: 331-344.
  • Giannasi, D. E. and K. J. Niklas. 1977. Flavonoids and other constituents of fossil Miocene Celtis and Ulmus (Succor Creek Flora). Science 197: 765-767.
  • Grudzinskaya, I. A. 1965. The Ulmaceae and reasons for distinguishing the Celtidoideae as a separate family Celtidaceae Link. Bot. Zhurn. (Moscow & Leningrad) 52: 1723-1749.
  • Sweitzer, E. M. 1971. The comparative anatomy of Ulmaceae. J. Arnold Arbor. 52: 523-585. Zavada, M. 1983. Pollen morphology of Ulmaceae. Grana 22: 23-30.
  • Rackham, Oliver (1980). Ancient woodland: its history, vegetation and uses. Edward Arnold, London
  • Zhang, Qiu-Yue; Huang, Jian; Jia, Lin-Bo; Su, Tao; Zhou, Zhe-Kun; Xing, Yao-Wu (децембар 2018). „Miocene Ulmus fossil fruits from Southwest China and their evolutionary and biogeographic implications”. Review of Palaeobotany and Palynology (на језику: енглески). 259: 198—206. S2CID 135184883. doi:10.1016/j.revpalbo.2018.10.007. 
  • Brummitt, R. K. (1992). Vascular Plant Families & Genera. Royal Botanic Garden, Kew, London, UK.
  • Richens, R. H. (1983). Elm. Cambridge University Press.
  • „Propagation: Root an Elm Tree Cutting | DoItYourself.com”. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 2013-11-30. 
  • Clouston, B., Stansfield, K., eds., After the Elm (London, 1979)
  • Webber, J. (2019). What have we learned from 100 years of Dutch Elm Disease? Quarterly Journal of Forestry. October 2019, Vol. 113, No.4,  p.264-268. Royal Forestry Society, UK.
  • Brasier, C. M. & Mehotra, M. D. (1995). Ophiostoma himal-ulmi sp. nov., a new species of Dutch elm disease fungus endemic to the Himalayas. Mycological Research 1995, vol. 99 (2), 205–215 (44 ref.) ISSN 0953-7562. Elsevier, Oxford, UK.
  • Brasier, C. M. (1996). New horizons in Dutch elm disease control. Pages 20-28 in: Report on Forest Research Архивирано 28 јун 2007 на сајту Wayback Machine, 1996. Forestry Commission. HMSO, London, UK.
  • "Elm Yellows Архивирано 4 октобар 2011 на сајту Wayback Machine". Elmcare.Com. 19 March 2008.
  • Price, Terry. "Wilt Diseases Архивирано 28 септембар 2011 на сајту Wayback Machine". Forestpests.Org. 23 March 2005. 19 March 2008.
  •  Gilman, D. C.; Thurston, H. T.; Colby, F. M., ур. (1905). „Elm-Insects”. New International Encyclopedia (I изд.). New York: Dodd, Mead. 
  • Elm zigzag sawfly (Aproceros leucopoda)
  • „Sapsucker Vs Woodpecker: How To Tell The Difference”. Forest Wildlife (на језику: енглески). 10. 5. 2022. Приступљено 2022-07-01. 
  • Hiemstra, J.A.; et al. (2007). Belang en toekomst van de iep in Nederland [Importance and future of the elm in the Netherlands]. Wageningen, Netherlands: Praktijkonderzoek Plant & Omgeving B.V. Архивирано из оригинала 28. 9. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  • Burdekin, D.A.; Rushforth, K.D. (новембар 1996). Revised by J.F. Webber. „Elms resistant to Dutch elm disease” (PDF). Arboriculture Research Note. Alice Holt Lodge, Farnham: Arboricultural Advisory & Information Service. 2/96: 1—9. ISSN 1362-5128. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  • Ware, G. (1995). Little-known elms from China: landscape tree possibilities. Journal of Arboriculture Архивирано 30 новембар 2007 на сајту Wayback Machine, (November 1995). International Society of Arboriculture, Champaign, Illinois, US.
  • Biggerstaffe, C., Iles, J. K., & Gleason, M. L. (1999). Sustainable urban landscapes: Dutch elm disease and disease-resistant elms. SUL-4, Iowa State University
  • Sticklen, Mariam B.; Sherald, James L. (1993). Chapter 13: Strategies for the Production of Disease-Resistant Elms. Mariam B.; Sherald, James L. (eds.). Dutch Elm Disease Research: Cellular and Molecular Approaches. New York: Springer-Verlag. стр. 171—183. ISBN 9781461568728. LCCN 93017484. OCLC 851736058. Приступљено 22. 11. 2019 — преко Google Books. 
  • Newhouse, A. E.; Schrodt, F; Liang, H.; Maynard, C. A.; Powell, W. A. (2007). „Transgenic American elm shows reduced Dutch elm disease symptoms and normal mycorrhizal colonization”. Plant Cell Rep. 26 (7): 977—987. PMID 17310333. S2CID 21780088. doi:10.1007/s00299-007-0313-z. 
  • Martín-Benito D., Concepción García-Vallejo M., Pajares J. A., López D. 2005. "Triterpenes in elms in Spain Архивирано 28 јун 2007 на сајту Wayback Machine". Can. J. For. Res. 35: 199–205 (2005)
  • Pajares, J. A., García, S., Díez, J. J., Martín, D. & García-Vallejo, M. C. 2004. "Feeding responses by Scolytus scolytus to twig bark extracts from elms Архивирано 7 октобар 2008 на сајту Wayback Machine". Invest Agrar: Sist Recur For. 13: 217–225.
  • Martín, JA; Solla, A; Venturas, M; Collada, C; Domínguez, J; Miranda, E; Fuentes, P; Burón, M; Iglesias, S; Gil, L (2015-04-01). „Seven Ulmus minor clones tolerant to Ophiostoma novo-ulmi registered as forest reproductive material in Spain”. IForest - Biogeosciences and Forestry. Italian Society of Sivilculture and Forest Ecology (SISEF). 8 (2): 172—180. ISSN 1971-7458. doi:10.3832/ifor1224-008 Слободан приступ. 
  • „Scientific Name: Ulmus x species” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 12. 2008. г. Приступљено 26. 5. 2018. 
  • Santini A., Fagnani A., Ferrini F., Mittempergher L., Brunetti M., Crivellaro A., Macchioni N., "Elm breeding for DED resistance, the Italian clones and their wood properties Архивирано 26 октобар 2007 на сајту Wayback Machine". Invest Agrar: Sist. Recur. For (2004) 13 (1), 179–184. 2004.
  • Santamour, J., Frank, S. & Bentz, S. (1995). Updated checklist of elm (Ulmus) cultivars for use in North America. Journal of Arboriculture, 21:3 (May 1995), 121–131. International Society of Arboriculture, Champaign, Illinois, US
  • Smalley, E. B. & Guries, R. P. (1993). Breeding Elms for Resistance to Dutch Elm Disease. Annual Review of Phytopathology Vol. 31 : 325–354. Palo Alto, California
  • Heybroek, Hans M. (1983). Burdekin, D.A., ур. „Resistant elms for Europe” (PDF). Forestry Commission Bulletin (Research on Dutch Elm Disease in Europe). London: HMSO (60): 108—113. Архивирано (PDF) из оригинала 15. 2. 2017. г. 
  • Heybroek, H.M. (1993). „The Dutch Elm Breeding Program”. Ур.: Sticklen, Mariam B.; Sherald, James L. Dutch Elm Disease Research. New York, USA: Springer-Verlag. стр. 16—25. ISBN 978-1-4615-6874-2. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  • Mittempergher, L; Santini, A (2004). „The history of elm breeding” (PDF). Investigacion Agraria: Sistemas y Recursos Forestales. 13 (1): 161—177. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 2. 2017. г. 
  • Martin, J., Sobrina-Plata, J., Rodriguez-Calcerrada, J., Collada, C., and Gil, L. (2018). Breeding and scientific advances in the fight against Dutch elm disease: Will they allow the use of elms in forest restoration? New Forests, 1-33. Springer Nature 2018. [1]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Brestovke на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Brestovke&oldid=28519172”