Lupanje srca
 | Овај чланак је недовршен. |
| Aritmija | |
|---|---|
 | |
| EKG snimak ventrikularne fibrilacije srca | |
| Specijalnosti | kardiologija |
| Simptomi | palpitacije, vrtoglavica, sinkopa, kratak dah, bol u grudima,[1] decreased level of consciousness |
| Komplikacije | moždani udar, otkazivanje srca[2][3] |
| Vreme pojave | starije doba[4] |
| Tipovi | ekstrasistola, supraventricular tachycardias, ventricular arrhythmias, bradikardija[3] |
| Uzroci | problemi sa sprovodnim sistemom srca[2] |
| Dijagnostički metod | EKG, Holter monitor[5] |
| Lečenje | lekovi, pejsmejker, operacija[6] |
| Frekvencija | milioni[4] |
Lupanje, preskakanje ili aritmija srca je nenormalni srčani ritam, koji obično uključuje nepravilnosti u frekvenciji i redosledu što se može jasno videti na EKG-u.[7][8] Sve aritmije, a pogotovo one hronične mogu biti opasne. Nepravilnim radom srce ne obavlja svoju funkciju zadovoljavajuće, što šteti organizmu, a osim toga, srce se opterećuje, ugrožava samo sebe i može doći do razvoja ozbiljnijeg oštećenja srčanog mišića. Hronična aritmija može vremenom značajno oštetiti i oslabiti srčani mišić i dovesti do srčane insuficijencije.[9][10]
Naziv
[уреди | уреди извор]Naziv aritmija nije pravilan jer doslovno prevedeno znači „bez ritma" - pa zato umesto reči „aritmija" podesniji bi bio naziv „disritmija". U praksi se on međutim ne koristi nego se umesto pravilnog koristi naziv aritmija.[9]
Etiologija
[уреди | уреди извор]
Aritmije nastaju zbog nenormalnog stvaranja ili provođenja impulsa. Mogu se javiti i kod normalnog zdravog srca - ektopički udarci, atrijske fibrilacije, pa se tako ventrikularne i supraventrikularne aritmije mogu se javiti i kod potpuno zdravih ljudi.[11][12]
Aritmije mogu uzrokovati psihološki uzroci, bolest, operativni zahvat ili neki lekovi.
Aritmija može biti:[13][14][15]
Tahikardni poremećaj srca, izazvan je ubrzanim radom srca, obično iznad 100 otkucaja u minuti. Mehanizam je zasnovan na fokalnim impulsima ili reentry fenomenu. Fokalni impulsi nastali usled smetnji u stvaranju električnih impulsa u srcu, posledica su:
Povećani automatizam: nadražljivost u SA čvoru ili Purkinjeovim vlaknima je pojačana. Abnormalni automatizam: U pretkomorskim ili komorskim strukturama koje nemaju osobinu “prirodnog pacemakera” nastaje spontani nadražaj.·
Triger aktivnost: kao ishod patološkog naknadnog potencijala. Triger aktivnost uvek predhodi (npr aritmije u okviru hipokalijemije, hiperkalijemije, usled postojanja bradikardije, zatim kod intoksikacije digitalisom itd).
Fokalni impulsi nastali usled smetnji u provođenju električnih impulsa u srcu: „Reentry“ (kružna nadražljivost): Impuls je u jednom smeru blokiran, a u drugom smeru nastavlja da se sprovodi. Nadražaj nastaje ponovo nakon oporavka prvobitnog blokiranog sprovodnog puta (manjak podražljivosti) i time se kružni nadražaj zatvara.
Bradikardni poremećaj srca, izazvan je usporenjem rada srca koja počinje kada se brzina rada srca smanji ispod 60 otkucaja u minuti. Bradiaritmija se normalno pojavljuje tokom sna. Uzroci bradikardije mogu biti srčanog i nesrčanog porekla.[16][17]
Nesrčani uzoci: kao posledica uzimanje nekih lekova; poremećaji elektrolita (hipokalijemija), poremećaji funkcije endokrinih žlezda (smanjena funkcija štitaste žlezde); snižena telesna temperatura; prevaga parasimpatičkog nervnog sistema; neurološki poremećaji; dugotrajno ležanje.[18][19]
Uzroci od strane srca: uzrokovani koronarnom bolesti srca, srčanim manama, degenerativnim primarnim električnim poremećajima. Najčešći uzroci bradikardije srčanog porekla su: poremećaji koji nastaju u SA čvoru i u AV čvoru.
Faktori rizika
[уреди | уреди извор]Najčešća bolesna stanja koja uzrokuju aritmije su:
- akutni infarkt srca, kao najčešći uzrok u oko 80% pacijenata.[20]
- angina pektoris
- neko drugo oštećenje srčanog tkiva (odnosno bilo kakvo oštećenje srčanog tkiva ili promene u sastavu elektrolita srca mogu izazvati promenu srčanog ritma.)
- Hipertireoza, hipotireoza, hipoadrenalinizam,
- hiperkalijemija, hipokalijemija i drugi elektrolitski poremećaji koji pogoduju aritmiji.
- anestezija, u 25% slučajeva
- pacijenata koji uzimaju srčane glikozide, simpatolitike ili parasimpatomimetike mogu promeniti brzinu rada srca, bilo zbog neposrednog učinka na srčano tkivo, bilo preko nervnog sistema.
- brojni lekovi mogu izazvati aritmije, a takve, lekovima izazvane, aritmije mogu biti i po život opasne.
Aritmija može predstavljati gubitak normalne komunikacije između pretkomorskog provodnog sistema i komora. Zbog činjenice da su pretkomore električno izolovani od komora i povezani su samo AV snopom, pretkom,ore mogu ući u tahikardiju bez poremećaja rada komora.. Često se upotrebljavaju pojmovi ventrikularne i supraventrikularne aritmije. Ventrikularne aritmije potiču iz komora, a supraventrikularne iz dela srca iznad komora, bilo iz pretkomora ili AV čvora.
Dijagnoza
[уреди | уреди извор]Dijagnoza aritmija postavlja se:
- EKG monitoringom
- Dijagnostikom osnovnog kardijalnog, ili psihosomatskog oboljenja: vrsta bolesti, procena funkcije komora.
- Psihosomatske dijagnostike
Terapija
[уреди | уреди извор]Terapija aritmija zavisiće od tipa i težine osnovne bolesti, i ima za cilj:[21]
- otklanjanje simptoma
- prevenciju komplikacija (tromboembolije, kardiomiopatije)
- prevenciju naprasne srčane smrti.
Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ „What Are the Signs and Symptoms of an Arrhythmia?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
- ^ а б „What Is Arrhythmia?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 2. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
- ^ а б „Types of Arrhythmia”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 7. 6. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
- ^ а б „Who Is at Risk for an Arrhythmia?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 3. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
- ^ „How Are Arrhythmias Diagnosed?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 18. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
- ^ „How Are Arrhythmias Treated?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 17. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
- ^ Wolfe CL, Nibley C, Bhandari A, et al: Polymorphous ventricular tachycardia associated with acute myocardial infarcion. Circulaion. 84: 1543—1551. 1991. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Travica-Kojadinović, Dr Tisa. „Aritmija Srca”. Kardiologija (на језику: српски). Приступљено 2021-01-23.
- ^ а б Atwood, Sandra; Stanton, Cheryl; Jenny Storey Davenport (2008). Introduction to Basic Cardiac Dysrhythmias (4. изд.). Mosby/JEMS. ISBN 978-0-323-05225-2.
- ^ Walraven, Gail (2005). Basic Arrhythmias (6. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-117591-4.
- ^ „Arrhythmia: Causes, symptoms, types, and treatment”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2020-02-28. Приступљено 2021-01-23.
- ^ Guasch, E.; Mont, L. (фебруар 2017). „Diagnosis, pathophysiology, and management of exercise-induced arrhythmias”. Nat Rev Cardiol. 14 (2): 88—101.
- ^ „Arrhythmia | NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Arrhythmia”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Categories of Arrhythmias”. Texas Heart Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23.
- ^ Devinsky, O. (2004). „Effects of seizures on autonomic and cardiovascular function”. Epilepsy Curr. 4 (2): 43—46. doi:10.1111/j.1535-7597.2004.42001.x.. 2.
- ^ Seeck M, Blanke O, Jallon P, Picard F, Zaim S (2001). „Symptomatic postictal cardiac asystole in a young patient with partial seizures”. Europace. 3: 247—52. doi:10.1053/eupc.2001.0173..
- ^ Wung SF. Bradyarrhythmias: clinical presentation, diagnosis, and management. Crit Care Nurs Clin North Am. 28 (3): 297—308. септембар 2016. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Malik, M. G.; Franklin SM; Whigham, L. A.; Castellanos, A.; Fontaine, J. M. (март 2014). „Asymptomatic sinus bradycardia following bariatric surgery”. American Journal of Cardiology. 113 (6): 1049—53..
- ^ Antman EM, Berlin JA (1992). „Declining incidence of ventricular ibrillaion in myocardial infarcion: Implicaions for prophylacic use of lidocaine”. Circulaion. 86: 764—773.
- ^ Grantham, H. J. (јул 2007). „Emergency management of acute cardiac arrhythmias”. Aust Fam Physician. 36 (7): 492—7..
Literatura
[уреди | уреди извор]- Walraven, Gail (2005). Basic Arrhythmias (6. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-117591-4.
- Atwood, Sandra; Stanton, Cheryl; Jenny Storey Davenport (2008). Introduction to Basic Cardiac Dysrhythmias (4. изд.). Mosby/JEMS. ISBN 978-0-323-05225-2.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Lupanje srca на сајту Curlie (језик: енглески)
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
