Пређи на садржај

Lupanje srca

С Википедије, слободне енциклопедије
Aritmija
EKG snimak ventrikularne fibrilacije srca
Specijalnostikardiologija
Simptomipalpitacije, vrtoglavica, sinkopa, kratak dah, bol u grudima,[1] decreased level of consciousness
Komplikacijemoždani udar, otkazivanje srca[2][3]
Vreme pojavestarije doba[4]
Tipoviekstrasistola, supraventricular tachycardias, ventricular arrhythmias, bradikardija[3]
Uzrociproblemi sa sprovodnim sistemom srca[2]
Dijagnostički metodEKG, Holter monitor[5]
Lečenjelekovi, pejsmejker, operacija[6]
Frekvencijamilioni[4]

Lupanje, preskakanje ili aritmija srca je nenormalni srčani ritam, koji obično uključuje nepravilnosti u frekvenciji i redosledu što se može jasno videti na EKG-u.[7][8] Sve aritmije, a pogotovo one hronične mogu biti opasne. Nepravilnim radom srce ne obavlja svoju funkciju zadovoljavajuće, što šteti organizmu, a osim toga, srce se opterećuje, ugrožava samo sebe i može doći do razvoja ozbiljnijeg oštećenja srčanog mišića. Hronična aritmija može vremenom značajno oštetiti i oslabiti srčani mišić i dovesti do srčane insuficijencije.[9][10]

Naziv aritmija nije pravilan jer doslovno prevedeno znači „bez ritma" - pa zato umesto reči „aritmija" podesniji bi bio naziv „disritmija". U praksi se on međutim ne koristi nego se umesto pravilnog koristi naziv aritmija.[9]

Standardni 12-kanalni EKG je najvažniji i najjednostavniji test za identifikaciju pacijenta sa mehanizmi nepravilnog srčanog rada

Aritmije nastaju zbog nenormalnog stvaranja ili provođenja impulsa. Mogu se javiti i kod normalnog zdravog srca - ektopički udarci, atrijske fibrilacije, pa se tako ventrikularne i supraventrikularne aritmije mogu se javiti i kod potpuno zdravih ljudi.[11][12]

Aritmije mogu uzrokovati psihološki uzroci, bolest, operativni zahvat ili neki lekovi.

Aritmija može biti:[13][14][15]

Tahikardni poremećaj srca, izazvan je ubrzanim radom srca, obično iznad 100 otkucaja u minuti. Mehanizam je zasnovan na fokalnim impulsima ili reentry fenomenu. Fokalni impulsi nastali usled smetnji u stvaranju električnih impulsa u srcu, posledica su:

Povećani automatizam: nadražljivost u SA čvoru ili Purkinjeovim vlaknima je pojačana. Abnormalni automatizam: U pretkomorskim ili komorskim strukturama koje nemaju osobinu “prirodnog pacemakera” nastaje spontani nadražaj.·

Triger aktivnost: kao ishod patološkog naknadnog potencijala. Triger aktivnost uvek predhodi (npr aritmije u okviru hipokalijemije, hiperkalijemije, usled postojanja bradikardije, zatim kod intoksikacije digitalisom itd).

Fokalni impulsi nastali usled smetnji u provođenju električnih impulsa u srcu: „Reentry“ (kružna nadražljivost): Impuls je u jednom smeru blokiran, a u drugom smeru nastavlja da se sprovodi. Nadražaj nastaje ponovo nakon oporavka prvobitnog blokiranog sprovodnog puta (manjak podražljivosti) i time se kružni nadražaj zatvara.

Bradikardni poremećaj srca, izazvan je usporenjem rada srca koja počinje kada se brzina rada srca smanji ispod 60 otkucaja u minuti. Bradiaritmija se normalno pojavljuje tokom sna. Uzroci bradikardije mogu biti srčanog i nesrčanog porekla.[16][17]

Nesrčani uzoci: kao posledica uzimanje nekih lekova; poremećaji elektrolita (hipokalijemija), poremećaji funkcije endokrinih žlezda (smanjena funkcija štitaste žlezde); snižena telesna temperatura; prevaga parasimpatičkog nervnog sistema; neurološki poremećaji; dugotrajno ležanje.[18][19]

Uzroci od strane srca: uzrokovani koronarnom bolesti srca, srčanim manama, degenerativnim primarnim električnim poremećajima. Najčešći uzroci bradikardije srčanog porekla su: poremećaji koji nastaju u SA čvoru i u AV čvoru.

Najčešća bolesna stanja koja uzrokuju aritmije su:

Aritmija može predstavljati gubitak normalne komunikacije između pretkomorskog provodnog sistema i komora. Zbog činjenice da su pretkomore električno izolovani od komora i povezani su samo AV snopom, pretkom,ore mogu ući u tahikardiju bez poremećaja rada komora.. Često se upotrebljavaju pojmovi ventrikularne i supraventrikularne aritmije. Ventrikularne aritmije potiču iz komora, a supraventrikularne iz dela srca iznad komora, bilo iz pretkomora ili AV čvora.

Dijagnoza aritmija postavlja se:

  • EKG monitoringom
  • Dijagnostikom osnovnog kardijalnog, ili psihosomatskog oboljenja: vrsta bolesti, procena funkcije komora.
  • Psihosomatske dijagnostike

Terapija aritmija zavisiće od tipa i težine osnovne bolesti, i ima za cilj:[21]

  • otklanjanje simptoma
  • prevenciju komplikacija (tromboembolije, kardiomiopatije)
  • prevenciju naprasne srčane smrti.
  1. ^ „What Are the Signs and Symptoms of an Arrhythmia?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  2. ^ а б „What Is Arrhythmia?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 2. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  3. ^ а б „Types of Arrhythmia”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 7. 6. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  4. ^ а б „Who Is at Risk for an Arrhythmia?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 3. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  5. ^ „How Are Arrhythmias Diagnosed?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 18. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  6. ^ „How Are Arrhythmias Treated?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 17. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  7. ^ Wolfe CL, Nibley C, Bhandari A, et al: Polymorphous ventricular tachycardia associated with acute myocardial infarcion. Circulaion. 84: 1543—1551. 1991.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ Travica-Kojadinović, Dr Tisa. „Aritmija Srca”. Kardiologija (на језику: српски). Приступљено 2021-01-23. 
  9. ^ а б Atwood, Sandra; Stanton, Cheryl; Jenny Storey Davenport (2008). Introduction to Basic Cardiac Dysrhythmias (4. изд.). Mosby/JEMS. ISBN 978-0-323-05225-2. 
  10. ^ Walraven, Gail (2005). Basic Arrhythmias (6. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-117591-4. 
  11. ^ „Arrhythmia: Causes, symptoms, types, and treatment”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2020-02-28. Приступљено 2021-01-23. 
  12. ^ Guasch, E.; Mont, L. (фебруар 2017). „Diagnosis, pathophysiology, and management of exercise-induced arrhythmias”. Nat Rev Cardiol. 14 (2): 88—101. 
  13. ^ „Arrhythmia | NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov. Приступљено 23. 1. 2021. 
  14. ^ „Arrhythmia”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2021. 
  15. ^ „Categories of Arrhythmias”. Texas Heart Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23. 
  16. ^ Devinsky, O. (2004). „Effects of seizures on autonomic and cardiovascular function”. Epilepsy Curr. 4 (2): 43—46. doi:10.1111/j.1535-7597.2004.42001.x. . 2.
  17. ^ Seeck M, Blanke O, Jallon P, Picard F, Zaim S (2001). „Symptomatic postictal cardiac asystole in a young patient with partial seizures”. Europace. 3: 247—52. doi:10.1053/eupc.2001.0173. .
  18. ^ Wung SF. Bradyarrhythmias: clinical presentation, diagnosis, and management. Crit Care Nurs Clin North Am. 28 (3): 297—308. септембар 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  19. ^ Malik, M. G.; Franklin SM; Whigham, L. A.; Castellanos, A.; Fontaine, J. M. (март 2014). „Asymptomatic sinus bradycardia following bariatric surgery”. American Journal of Cardiology. 113 (6): 1049—53. .
  20. ^ Antman EM, Berlin JA (1992). „Declining incidence of ventricular ibrillaion in myocardial infarcion: Implicaions for prophylacic use of lidocaine”. Circulaion. 86: 764—773. 
  21. ^ Grantham, H. J. (јул 2007). „Emergency management of acute cardiac arrhythmias”. Aust Fam Physician. 36 (7): 492—7. .
  • Walraven, Gail (2005). Basic Arrhythmias (6. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-117591-4. 
  • Atwood, Sandra; Stanton, Cheryl; Jenny Storey Davenport (2008). Introduction to Basic Cardiac Dysrhythmias (4. изд.). Mosby/JEMS. ISBN 978-0-323-05225-2. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Klasifikacija
Spoljašnji resursi